UM U SLUŽBI PRAVOSLAVLJA:

Knjiga „Od majke, do Crkve“ autora Vladimira Mitrića, novinara, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Šapca, Loznice, Republike Srpske i BiH, u izdanju Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, pevećena Hramu preobraženja u Lipnici, promovisana je u prepunoj sali Šabačkog pozorišta pred brojnim posetiocima, predstavnici grada Šapca, Eparhije šabačke i udruženja građana.

Diplomirani teolog Predrag Vujević, programski direktor CK „Filip Višnjić“ iz Ugljevika, rekao je da je osnovna poruke ove knjige da je „majka biće najsličnije Bogu“.

– Autor govori o hrišćanskoj ljubavi prema Bogu i bližnjim koja je najsličnija majčinoj ljubavi prema detetu, jer kao što majka bezuslovno voli svoje dete tako i Hristos od nas traži da bezuslovno volimo jedni druge a samim tim i Boga jer kako možemo voleti koga ne vidimo ako ne volimo bližnje koje vidimo jer kao što kaže pravoslavna teologija, Bog je ljubav i takvu ljubav traži od nas da razvijamo kako prema Bogu tako i prema bližnjim – rekao je Vujević.

Akademik SKANU Dragoljub Drago Mirković iz Bijeljine rekao je da Mitrić ispoljava veliku ljubav prema crkvi koju naziva „naša Crkva“, ističući da ga je u veru, prvo, uputila nedavno preminula majka Marica, a da ga je bogomolja povezala sa svetinjama kakve su Tronoša i Tavna, kod Bijeljine, a one sa svim takvim i sličnim biserima pravoslavlja i hrišćanstva širom zemlje, Evrope i sveta.

-Autor, „na pitak, zanimljiv i prijemčiv način predstavio je i crkvu i vremena sa kojima se suočavao naš narod sa njom kao crkvom Boga živoga u kojoj je kršten Mitrić kao i mnogi njegovi u minulih 150 godina“. Ukazao je na njen značaj u njegovom životu, ali i u životima divnih ljudi ovih sela Vukovog zavičaja, između Drine i Jadra, okruženih Gučevom, Cerom, Iverkom i preko „plahovite reke“ Majevicom u Republici Srpskoj, BiH

Mi iz Republike Srpske znamo ko je Vlado Mitrić sa početka zbivanja koja su se dešavala na tim prostorima i njegove zasluge su ogromne a on je, i dan danas, na tim prostorima jako aktivan i bez njega bi bilo mnogo teže afirmisati sve ono pozitivno što se duguje našem narodu preko Drine. On sve što radi radi iz srca i duše tako da je on, pre svega, čovek kome interes ništa ne znači – rekao je Mirković, likovni umetnik i veliki narodni i crkveni dobrotvor.

Malo je knjiga u kojima ima ovoliko duševne lepote i samilosti, malo je knjiga kao ova, koje toliko mnogo liče na neki lični Novi zavet, na neko lično jevanđelje, što joj daje posebnu sakralnost, veru i nadu.

Ovako o knjizi Vladimira Mitrića „Od majke do crkve“ piše književnik Nikola Devura

– Ovde je intelekt u službi logosa našeg pravoslavlja, u službi moralnog diskursa i očovečenja našeg plemena, izgubljenog u vremenu i prostoru. Pišući o sebi, o svojoj majci, i svojoj crkvi u Lipnici, gospodin Mitrić kazuje neke istine, koje se nas mnogo tiču. Istorija je retko kad bila na našoj strani, ali mi smo uvek bili na njenoj, na pravoj strani povesti. Majka je najskuplja i najlepša reč našeg jezika, a crkva je takođe reč toga sjaja, od kojih gospodin Vladimir Mitrić u svojoj elaboraciji polazi u krajnjoj konsekvenci, kao novinar i kao književnik s mnogo obzira i nade. Ovaj hroničar i arhivar Loznice i Podrinja s neviđenom ljubavlju i pijetetom kazuje ovu svoju hrestomatiju takvom silinom da nas ostavlja bez daha. Ovo je oda majci i crkvi, dvema rečima istog značenja. Ovo je priča „za bogove“, lepa kaža zahvalnog sina i majci i crkvi, umno i dobro njihovo dete, čije srce ne prestaje da kuca za njih, što tako nešto retko srećemo u literaturi. Dobrota je ovde ključna reč na kojoj počiva svet. Vlado se seća svake majčine reči, njenih saveta, i mi sada znamo o njoj, majci Marici celu priču. Znamo i o crkvi u Lipnicu celu novelu, kazanu s velikom emocijom. Nju je, kaže gospodin Mitrić, podigao pre 150 godina njen paroh Vladimir Popović, čija porodica je dala 12 sveštenika, i tako sebe na taj način u lozničkom kraju obesmrtila.

Po neku je reč Vladimir, uzgred, rekao i o svojim Runjanima i o onima, koji su to najveće Lozničko selo u prošlosti proslavili. Moji su, kaže naš Vlado, bili uvek veliki priložnici crkve u Lipnici.

Naš Vlado dotakao se i istorije nemanjićke Tronoše, i njenog arhimandrita Mojsija, kojeg su Turci posekli na pragu tog hrama u kojem je pre toga, znajući da će biti posečen, na miru održao liturgiju. Šta sve nema u Mitrićevoj knjizi, pravoj riznici činjenica, dobrote i lepote, priča o velikim i zaslužnim ljudima, o crkvi i Bogu, o vladikama i monaštvu, o plemenu Mitrića i ostalim porodicama, čija junačenja sa sudbinom i istorijom postaju legendarna. Sve je to Vladimir ispleo u divnu sagu o Podrinju, o lozničkom kraju na slavnim obalama reke Drine.

I kad ustanem, priča Vladimir, s jedne strane vidim Gučevo, a s druge Majevicu. Rastao je on i s ove i s one strane Drine. Podrinje je za njega Eldorado, sveta zemlja, koja se mora braniti od ala i vrana. I on je branio i levu i desnu obalu te mitske reke. Proveo je tri godine na ratištu, kao novinar, izložen svim mogućnostima borca na vatrenoj liniji. Verovatno zbog toga, a i zbog drugih stvari, koje je uradio za četiri decenije, naš Vladimir Mitrić nagrađen je za životno delo od svoje redakcije, koja nosi ime velikog novinara, Slobodana Glumca, zemljaka i prijatelja pisca ove recenzije.

Vladimir Mitrić je jedno veliko srce i velika duša, monah svoje profesije, fini duh, koji ide tragom Isusa Nazarećanina delima, a ne ispraznim rečima, kojem je dobrota vrhunsko načelo u junačenju sa životom.

Hoću ovde da parafraziram reči pesnika Dobrice Erića, rečene jednom književniku: „Sami Gospod Bog poslao je Vladimira Mitrića u sprski narod u misiju da mu posavršava određene stvari – zakljujuće Deura.

Autor, Vladimir Mitrić, koji je dobitnik Ordena svetog vladike Nikolaja Srpske pravoslavne crkve, čiji rad prati pomno skoro četiri decenije i kao vernik i kao spisatelj bio je prepun utisaka sa promocije:

-Velika je radost i zadovoljstvo kad na promociju jedne knjige dođe više od 400 ljudi i kad sve prođe nekako svečano, lepo i posebno emotivno. Mnogi su istakli snažne emocije u ovoj knjizi a većina njih trvdi da su plakali dok su je čitali.

Doktorka Gordana Tešić Petrović mi je rekla da je sigurna da mi je naslov knjige „Od majke do ckrve“ došapnuo sami Bog a što su u Šapcu potvrdili mnogi gosti promocije među kojima je bio veliki broj istaknutih ljudi, intelektiualaca, a posbeno mladih ljudi što svedoči da knjigama nije odzvonilo vreme kako neki misle. Poslednjih godina susretao sam se sa raznim problemima obavljajući novinarske poslove, koje je teško preživeti i doživeti, nikad nisam bio ni na ivici suza ali sad kada sam došao da predočim tu ljubav prema majci, prema crkvi, da oslikam nekadašnje vreme koje se odnosi na crkvu, na državu, na vreme, na ljude sa kojima sam živeo i ovo sadašnje vreme svakako iz najdubljih emocija sam to uradio – rekao je Vladirir Mitrić.