Zaboravljeni „Farmakom MB“
Skrajnuto od teme o otvaranju rudnika litijuma u Jadru prošla je i vest da je Miroslav Bogićević, vlasnik šabačkog „Farmakom MB“ u stečaju, uložio primedbu na prodaju rudnika Lece. Prodaja je bila zakazana za 26. avgust, ali je Bogićević naveo da je vrednost rudnika potcenjena, a vrednost dokumentacije precenjena kao i iznos depozita.
Rudnik Lece, kako navodi Bogićević, procenjen je na 75 miliona evra, a po njemu nalazište ima oko 60 tona zlata u vrednosti 4,3 milijarde evra. Poređenja radi kanadski „Dandi“ planira otvaranje rudnika zlata kod Žagubice sa godišnjom proizvodnjom od 3,4 tone zlata, a da je neto vrednost ovog nalazišta oko 600 miliona dolara.
Bogićević napominje da je vrednost rudnika procenjivala privatna firma a ne Geološki zavod iz Beograda, koji je nadležan po Zakonu o rudarstvu. Ukazuje da bi rudnik u Lecama trebalo da preuzme država, a on sam je kupio 26 rudnika u stečju, i za sve je urađena studija uticaja na životnu sredinu u državnim institucijama.
Iako je prvi otkrio litijum kod Loznice jer je imao 18 kompleta za bušenje, odustao je od eksploatacije jer bi to bila preskupa investicija za njega.
Nekadašnji, ne samo u srpskim relacijama, poslovni gigant, šabački „Farmakom MB“, imao je više od četiri hiljade zaposlenih. Za razliku od nekih drugih poslovnih imperija, sa manje zaposlenih i u vrlo profitabilnim delatnostima, „Farmakom MB“ se orijentisao na proizvodnju, sa godišnjim izvozom od 450 miliona evra.
Osim Šabačke Mlekare, tu je fabrika akumulatora u Somboru, livnice u Požegi i Guči, poljoprivredno dobro „Sedmi juli“ u Debrcu sa najvećim plastenikom u Evropi…
Miroslav Bogićević je 2011. godine proglašen za biznismena decenije. Ali, verovatno je to mnogima zasmetalo, došle su tužbe za prekomerno i nezakonsko zaduživanje kod banaka, a sam Bogićević pritvoren, kasnije osuđen na pet godina zatvora, da bi Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu Specijalnog suda.
Kako kaže, dokazao je da nije bilo zloupotreba prilikom uzimanja bankarskih zajmova, što je u izveštaju navela i Narodna banka Srbije.
D.E.
