Velika podrška studentskom pokretu
U nedelju, 28. decembra, podršku studentskim zahtevima potpisalo je nešto manje od 400.000 građana, što je impresivna brojka za kraj ove godine, kada se govorilo o jenjavanju studentskih protesta. I to u prohladnom i vetrovitom danu, na oko 500 štandova u stotinak mesta.
Dokaz nesumnjive podrške koju studenti imaju da su ovaj svojevrsni ugovor potpisivali i brojni penzioneri, policajci i vojnici u civilu kao i drugi građani, i nikome nije bilo teško da čeka u redu za potpis.
O uspešnosti ove aktivnosti govori i nervozna reakcija predsednika države, sa poznatim cinizmom i omalovažavanjem, ali i očitom laži, da je to bio debakl sa minornim brojem potpisnika. Ni sami studenti nisu se nadali ovakvoj podršci, pa su doštampavali formulare i produžavali vreme potpisivanja. O pravim razmerama podrške trebalo bi to uporediti sa izborima koji se održavaju na oko osam hiljada biračkih mesta.
I, takođe, vredno – velike novine u političkom životu – studenti ovaj ugovor nude i brojnoj srpskoj dijaspori, za koju režim i ne haje, a primera radi svake godine dostavi u Srbiju više od četiri milijarde evra. A itekako su studenti probudili srpski živalj u inostranstvu, brojnim protestima od Evrope do Amerike i Australije, a ostaće i epski podvizi vožnje biciklima do Strazbura i maratona do Brisela.
Neposredno pred ovo izjašnjavanje, deset dana studenti su obilazili domaćinstva i razgovarali sa građanima. I to je pokazatelj uspešnosti i verovanja studentima. Zakucali su na devet hiljada adresa, a srdačno ih je primilo oko 70 odsto domaćinstava. Od toga više od 90 odsto njih podržalo je zahtev za prevremene parlamentarne izbore.
I kao po nekim zakonima fizike potencijalna i kinetička energija studentskog pokreta nije se izgubila, a po sociološkim parametrima vraća se i umnožava uloženi trud i rad. Nova vrednost koju su studenti uneli su solidarnost, empatija, jer suze radosnice i osećaj oslobađanja su nešto najdublje i najtrajnije što su doneli, nadu u bolju budućnost. I uložili su sebe same: na hiljade pređenih kilometara uzduž i popreko po Srbiji; najmasovnije ikada zabeležene protesne skupove po gradovima i drugim mestima; žrtvovali godinu studija; u hronikama ostaće zabeleženo da je više od hiljadu njih hapšeno, pritvarano, da su gaženi vozilima i prebijani, da su mnogi optuživani za rušenje ustavnog poretka gde su kazne dugogodišnje robije…
I građani su to prepoznali i uvažili, jer to je 400.000 njih koji su stali u odbranu Ustava Srbije i prava „svakog od nas da odlučujemo o našoj državi“. To je i opomena vlastodršcima da krše Ustav i zakone ove zemlje, i kao razrešenje jedini put su izbori. Ujedno građani potvrđuju osnovno načelo Ustava, da su nosioci suverenosti, dakle najviše vlasti, a ne podanici.
Dragan Eraković
