Ministar Nikola Selaković u susret februarskom suđenju
Februar. Kada u sudnici „ZAMJAUČE“ Ministar Selaković
Srpska (ne)kultura u februarskoj sudnici
Februar, mesec za svođenje računa Ministra Selakovića
Ministar Selaković u „odbrani“ kulture i ličnih zločina
Tri minstra na optuženičkoj klupi, prednjači februarski Selaković
Bez trunke stida i srama, od polovine janura na zasedanju Narodne Skupštine, mogli smo uživo da pratimo odbranu i sve odbrane, snajperiste kulture, Ministra Nikole Selakovića. Optužen za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje dokumenata vezanih za status zaštićenog kulturnog dobra Generalštaba, optuženik Selaković je iskoristio 6. vanredno zasedanje Narodne Skupštine da bi branio sve, ali pre svega SEBE. Branio je status kulturnih dobara, branio je svoje nezakonite i kriminalne odluke, napadao koga je hteo, nadobudno ukazivao na „neznanje“ i „nepoštovanje“ istorije i kulture od strane opozicionih poslanika. Branio je istoriju, za koju je odlučio da je ovog trenutka aktuelna i važna. Ovog puta Ministar se zdao i bilo mu je užasno „važno“ da se zaštite i proglase kulturnim dobrima od izuzetnog značaja krunidbene insignije Kralja Petra, Pohvala monahinje Jefimije, Pokrov za mošti Kneza Lazara, Votivna kolica, skulpture „Danubijus“. Ne sporeći značaj navedenih kulturnih dobra, postavljam pitanje kako taj dvostruki aršin bivšeg Ministra pravosuđa uopšte radi? Nekim kulturnim dobrima u ćitap ne gleda i presuđuje i deluje u ime kriminalnog klana, dok drugima u ćitap gleda, određuje status dobra od izuzetnog značaja. Ne presuđuje ovaj mladi, bivši/sadašnji radikal po pravdi i zakonu (mada je te velike škole izučio), no presuđuje po diktatu i nameri šibicara koji raskućuju i rasprodaju ono najvrednije što Srbija ima. U želji da pliva u svim vodama, zaneo se ministar Selaković, pa se sve teže održava na površini, oblačeći se u skute pravde, nevinosti i kulturne brige za opstanak svog naroda. Vrlo vešto već mesecima Ministar Selaković izbegava sve grehe za potpuni slom kulture u Srbiji. Na moja poslanička pitanja o nizu institucija i događaja u Srbiji koji su streljali i unazadili kulturu u našoj zemlji na duže vreme, služba ministara – optuženika je odgovorila da ni u čemu NIJE NADLEŽNA i ne može da deluje. Ugašen EXIT, BITEF, Oktobarski salon, zatvorena pozorišta, kadrirani podobni, neobrazovani, nekulturni direktori kulturnih institucija, su van NJEGOVIH INGERENCIJA. Tako je i odgovorio, NISAM NADLEŽAN. U prevodu, nadležan sam za ono što sam izaberem, a i to ću da radim kako ja hoću, sa kim hoću i kada hoću. U Kalimero stavu, da mu je nepravedno prišiven zločin nezakonskog otuđivanja Generalštaba, branio se sa mesta Ministra kulture, zloupotrebljavajući sve, i položaj i javni servis i prisustvo poslanika, jer mu se može, jer mu se hoće…U mom gradu, Šapcu, Pozorište ne radi već godinu dana. Nijedne premijere nije bilo već godinu dana. Napredna direkorka koja ne ispunjava uslove konkursa (Iz Zakona o kulturi) pokušava da simulira rad institucije, pozivajući gostujuće predstave, najčešće monodrame. Trošak mali, a dodeljenih 10 miliona dinara troši na ko zna šta…
Niko je ne može i neće zaustaviti, jer Ministarstvo kulture NIJE NADLEŽNO!
Eto, to je domet ovog februarskog optuženika.
Čekamo suđenje i zdravu pamet (ne)kidnapovanog pravosuđa…Prevršila dara meru.
Za tri života, dosta je…
Dr Tatjana Marković Topalović, narodni poslanik,
