Za kim zvono zvoni (2)
Pre petnaest godina, 19. decembra 2007, izašle su “Podrinske” u ovom format i formuli, nasledivši prethodni “Zaslon”, prve privatne novine u Šapcu nakon Drugog svetskog rata, i “Šabačku reviju”. Imao je Šabac bogatu tradiciju u ovoj oblasti, jer samo između dva rata ovde je izlazilo, sa dužim ili kraćim trajanjem, više od 30 novina i časopisa. No, prilike su se umnogome izmenile, iako su mediji ogledalo jednog društva, demokratije i slobode govora, civilizacijska tekovina, tako da se sada, na primer, manje od deset odsto građana informiše preko štampanih medija. Posredstvom Evropske unije uveden je koncept finansiranja medijskih projekata, gde je predviđeno da barem jedan odsto lokalnih budžeta bude izdvojeno za ove projekte. Međutim, i to se pretvorilo u svoju suprotnost, da ta sredstva odu uglavnom u ruke medija koji ne poštuju profesioanlne principe. U osnovnom, suštinskom značenju projekti bi trebalo da su rađeni na naučnoj osnovi, sa ciljem, temom, načinom obrade i evaluacijom, ali su brutalnom primenom sile vladajuće stranke, pre svega tzv. stručne komisije gde bi odlučivali novinari od integriteta, pretvoreni u svoju suprotnost. Finsiraju se podobni mediji, a osnovni cilj medija da objektivno, celovito i pravovremeno informišu javnost, kao što piše u Ustavu, dok naprednačkoj vlasti to i nije briga. Tako se desilo da su i Šapcu finansirani i projekti medija koji koji nemaju dostupnost niti veze sa ovdašnjom lokalnom zajednicom, a da su izbrisani „Podrinske“ i TV Šabac. Primera radi za medijske projekte ranije je izdvajano nešto više od 30 miliona dinara, što je raspodeljivano na gotovo sve šabačke medije. Međutim, desilo se, na primer, da nije podržan projekat “Podrinskih” o korupciji, što je rak rana svakog društva i lokalne zajednice. Iako postoje obaveze državnih organa protiv korupcije, što je jedna od stavki pristupanju Evropskoj uniji, eto ni to nije bilo u interesu lokalnoj vlasti u Šapcu.
Naravno slično je gotovo u svim lokalnim zajednicama u Srbiji, profesionalni mediji su ovim finansijskim iznurivajem ugušeni, a tu su i drugi oblici pritisaka i ucena. “Podrinske” su nekako opstale, uprkos svemu, ali je pitanje dana dokle. Siptomatično je da su na republičkim konkursima odobrena dva projekta. Kao satisfakcija “Podrinske” su u društvu nagrađenih: Olje Bećković, Vukašina Obradovića, redakcije “Danasa”, Milana Jovanovića, novinara kome je zapaljena kuća 2018, i to “Aprilskom nagradom” Grada Šapca za osvajanje demokratskih sloboda i vladavine prava. Takođe, nebrigom lokalne vlasti ugušen je TV i Radio Šabac. Radio Šabac osnovan je 20. decembra 1969, i bio je to moćan radio, sa dopisnicima iz svih opština Podrinja, sa desetokilovatnim predajnikom na srednjim talasima, koji se čuo do Beča, Subotice, Dalmacije, Herceg Novog… Uostalom, o značaju i veličini Radio Šapca pisao je i Bogdan Tirnanić, verovatvo najverziraniji za pitanje medija na ovim prostorima. Ugašen je i TV Šabac, jedna od najznačjnijih medijskih kuća. Opstao je “Glas Podrinja”, osnovan 16. decembra 1944. godine, ali je to već druga priča o dugovečnosti jednog glasila koji se proteže kroz dva veka. Opstao je i “Sport u Podrinju”, osnovan 1994, ali njegova godišnjica je u proleće.
D.Eraković
FOTO: Nekadašnji „Dom štampe“
