LIČNI STAV: HANIBAL KOVAČ – Čmarko Jarčić
„Majko, zašto svi u našem stadu u poslednje vreme okreću glavu od mene, zašto se svi mene stide i zašto druga nemam? Majko, zašto me se i otac stidi, šta se to dešava?“
-Zabrinuta majka svome jaretu odgovara: „Jare mamino, bolna srca ti priznati moram da je problem u tvojoj prirodi… Ali, majka tebe voli, jer njen si i njoj iz čmara, sine, ispao. Zato te otac, nekada na tebe ponosan, nazvao Čmarko nadajući se da ćeš biti dika celog našega stada jednoga dana…. Ali sine, jare mamino, od malena si nekako čudno vonjao iako te majka stalno kupala i redovno oblizivala. Nije, dijete, vredelo majčinoga truda, jer smraduckanje tvoje je raslo iz dana u dan baš onako kako si i ti rastao. Eto sine razloga, što svi u našem stadu beže od tebe i glavu okreću. Čak ni čobanin neće više da te miluje… Tužna li sam, dijete moje jadno. Ni ja ne znam kud ću sada od ovoga tvoga smrada, koji se na daleko oseća… Eh, jadna li sam!“
Kad ču ove teške reči, ali istinite, od svoje stara majke, Čmarko jarčić, duboko se zamisli i zapita se šta mu valja činiti. Jer svestan je postao i sam da strašno smrdi a takav je otkad se ojario. Protiv svoje prirode ipak nije mogao. Odluku je doneo, naprečac, sam u osami sopstvenog nezadovoljstva. Što je naumio, to je o jutru novembarskom i prohladnom učinio. Pobegao je iz svoga tora u obližnji u kojem on, zamislite, ne smrdi i gle čuda, isto miriše kao i svi ostali jarčevi i poneka svinja u tom susednom imanju. Kao da su ga oni rodili a ne majka koja se ceo život, od straha branila, od zloga vuka sa debelim ustima i gladnom čeljusti! Odbegloga Čmarka, nova stoka je odmah prihvatila, bezrezervno i u znak zahvalnosti ga bogato darivala. Obećali su mu da više ne treba da se boji zloga vuka, debeloustoga i gladnijeh čeljusti, jer ovaj tor u kome je on sada i koji isto vonja kao on, pod zaštitom je te moćne nemani! Niko srećniji od Čmarka jarčića danas. U svom novom okruženju, više nikome ne smrdi i više ga ne zovu Čmarko, bez obzira što je iz čmara ispao, već Varko Izdajčić. Braća se po mirisu ili smradu raspoznaju. U novom stadu, mnogi sada Čmarka jarčića vole i vodaju ga po vašarima da se slika i ponešto odmekeće, jer valja mu opravdati brojne šargarepe koje je dobio! I sam je danas ubeđen da je srećan i da novo okruženje voleće ga dok je sveta i „vijeka“!
Naravoučenije: Sopstveni smrad oprati nikada ne možeš, jedino da ga kamufliraš družeći se sa onima koji smrede isto kao i ti….
- Novembar je a napolju magla je neka gusta, znate već ono ……….ih u usta!
