20 godina od ubistva Zorana Đinđića
Pre 20 godina, u sredu, 12. marta 2003. godine, mučki, iz snajpera je ubijen tadašnji prvi demokratski premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Da to ubistvo bude podlije počinilac je bio pripadnik SAJ, državne antiterorističke jedinice, a da nalogodavci nisu otkriveni. Nije tajna da su prethodili jasni nagoveštaji toga, na primer da su bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića ubili pripadnici Državne bezbednosti, potom ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, sa prstima tajne službe, i još mnogo toga je zapreteno u srpskom karakazanu.
Sam Zoran Đinđić bio je nagoveštaj drugačije, bolje, modernije Srbije. Od Demokratske stranke, nekada gotovo salonske organizacije, načinio je moćnu, državotvornu stranku i nosioca pobede nad režimom Slobodana Miloševića. Kao mlad doktor filozofije, kome je bilo mesto na Harvardu, a koji nije, po oprobanom srpskom običaju, uživao veliku popularnost, uspešno je predvodio demokraske promene.
U Šapcu je na protestima govorio da Srbiju treba pretemeljiti, da se posle toga podiže zgrada i krov, a jedini je političar koji je peške obišao čitavu „Zorku“, i tom prilikom rekao da ova fabrika treba da proizvodi novac i zaradu, a ne milionske tone roba bez zarade.
Uspešno je Srbija, tada u okviru SRJ, izašla iz pošasti devedesetih. Pre svega vraćena je u Ujedinjene nacije, vraćeno je poverenje građana u državu, isplaćene penzije i plate sa zadrškom od dve godine, vraćena devizna štednja čak i oni ulozi u piramidalnim bankama Jezde i Dafine. Smanjen je spoljni dug od Pariskog kluba za 4,5 milijardi dolara… Bilo je to vreme „herojske ekonomije”, gde je prosečni rast BDP bio šest odsto. Primera zatečen je BDP od svega 1.700 dolara po stanovniku, među najmanjima u Evropi. Na sve to bilo je mnogo domaćih neprijatelja tom povratku Srbije na mapu sveta, a primera radi Đinđić se bez bilo kakve zaštite uputio i u centar SAJ, u Kuli…
Nakon njegovog ubistva Srbija je posustala, i na kraju stala. Nakon dve decenije primetno je da je Srbija među najsiromašnijim državama u Evropi, sa uništenim institucijama, od Skupštine do pravosuđa, survanim obrazovanjem, zdravstvom, ekologijom…
Za utehu Zoran Đinđić je pokazao da ova država može da bude mnogo bolja za njene građane, a istorija govori da ponekad bira i neki put bez povratka.
D.Eraković
