Rušenje nadstrešnice i tragična smrt mladih i građana na železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je nestručnosti, ali i bahatosti vlasti ogrezloj u korupciji. Ostavka Gorana Vesića, kasna i neiskrena, nikako ne može staviti tačku na ovaj događaj koji je potresao Srbiju.
Podsećanja radi taj isti Vesić bio je pomalo smešna figura kod premetanja kocki na Trgu republike, a to je jedan malo zahtevan građevinski posao. Ali su u pitanju bile zamašne cifre od nekih desetak miliona evra, a uređenje trga u Šapcu, poređenja radi, koštalo je dvadeset puta manje.
I nije korupcija samo kod plaćanja novcem nezavršenih i otaljanih poslova, već i po odabiru izvođača, nadzrnih organa, kvazi projekata, rezultanta je silna „ugradnja“. Negde još, na primer, čami prijava narodnog poslanika Miroslava Aleksića o „ugradnji“ za SNS od osam miliona evra za autoput Ruma-Šabac-Loznica. Nikada to nije istraženo, a trebalo je da se to ne bi događalo.
I to je samo vrh ledenog brega, jer se ovde javne nabavke sprovode mimo zakona, pa tako od 7,3 milijarde evra prošle godine 7,1 milijardu potrošena je po raznim izuzecima. Siromašna je ovo zemlja, ali raj za bogaćenje, naravno onih u vlasti i bliskim vlastima.
Naprečac zidaju nove cene, bez ikakvog obrazloženja, a ionako su dva-tri puta skuplje nego u Evropi. Po istraživanjima „Radara“ Moravski koridor je već koštao 1,4 milijarde evra, umesto planiranih 900 miliona evra, a kad bude završen biće i dve milijarde. Kilometra puta košao bi 20 i više miliona evra, dok je tržišna cena u Evropi, i kroz Alpe ili Dinarske gudure oko osam miliona evra.
I sad kad se uporedi najveći poduhvat, EKSPO 2027, gde je investicija 17 milijardi evra, a kroz leks specijalis, pitanje je kolika je tek tu „ugradnja“. I dok se BIA bavi ekološkim aktivistima, cenama u maloprodaji i drugim banalnostima, pravi vozovi kriminala prolaze joj „kroz uši“, a oni u piramidi kriminala nedodirljivi i za njih i za tužilaštvo i pravosuđe.
I nisu samo cene u pitanju, već se pokazalo i ljudski životi. Besomučna gradnja stanova i poslovnog prostora, betoniranje svega i svačega, preti prirodnim katatsrofama. Pokazalo se to u slučaju Valensije, gde je stradalo više od 200 ljudi, a ogromne količine padavina nisu imale kuda da oteku sem kao bujice.
Nije li Beograd samim čudom pošteđen, a svaka jača kiša dovodi do plavljenja pojedinih delova grada. Struka se nije pitala kad je građen Beograd na vodi, niti izmeštanja i železničke i autobuske stanice, Sajma, Generalšatba, hotela „Jugoslavije“… prevladao je goli interes, a posledice snose svi građani. Uz to većinu ovih radaova plaćaju isti ti građani kroz poreze i doprinose. Drugi skidaju kajmak, i ništa ih druge ne iteresuje.
Barem većinu od onih 44 milijardera i znatno više onih u milionima evra. Tragovi kriminala se utvrđuju putevima novca, a tragovi odgovornosti vode do „pećine“. Zna se ko se u Srbiji za sve pita i ko za sve skuplja poene, nije šahista ali veoma vodi računa o svom rejtingu… Aleksandar Vučić.
Dragan Eraković