Srpski vidovdani
Vidovdan ima posebno mesto u svesti Srba, a pored svečarskog ima i opominjuću ulogu. Nema značajnijeg istorijskog datuma od Boja na Kosovu 1389. godine, kako se to prenosi od prednja i školskih dana, i nekako se uvrežilo mišljenje o izgubljenoj bici koja je opredelila potonju istoriju Srba.
Srbija je tada postala vazal Turske, ali kao i mnoge druge države i narodi u Evropi, nastavila svoj put do konačnog oslobođenja u 19. veku.
Na Vidovdan 1914. izvršen je Sarajevski atentat, kao povod za Veliki rat, i masovno stradanje ne samo Srbije, već i sveta. Pet godina kasnije poptisan je Versajski sporazum, novo preuređenje Evrope, nestala su neka carstva, a Srbija osnovala Jugoslaviju, što će biti obnarodovano Vidovdanskim ustavom 1921.
Istorija je ovde na Balkanu burna, „veća nego što može da se svari“, pa 1948. godine na Vidovdan Staljin šalje Rezoluciju Informbiroa, izopšetenje iz „tvrdog“ komunističkog sveta, ali je to dovelo do okretanje Jugoslavije Zapadu.
No, „đavo ovde nikad ne spava“: na Vidovdan 1989. održan je, kako mnogi tvrde najveći skup Srba u istoriji, na Gazimestanu, i zazveckalo se oružjem.
U novembru te godine pao je Berlinski zid, Istočna Evropa oslobodila se sovjetske čizme, ali se kasnije SFRJ raspala, Srbija ratovala, a to nikad nije priznala… I bila na kolenima: izopštena iz UN, država sa najvećom svetskom inflacijom, restrikcijama struje, nedostakom osnovnh roba, i najposle, posle NATO bombardovanja na Kosovo je ušla strana vojska da održava mir.
Za ovaj Vidovdan sve je poznato, nema ni dinara ni srpskih tablica na Kosovu i Metohiji, niti ijednog obležja države Srbije. Simbolično ili ne, onaj koji je to izazvao Slobodan Milošević, predat je Međunarodnom sudu u Hagu na Vidovdan 2001. godine.
Istorija ima svoj put, neki kažu da je to krug, a ovde se istorija ponavlja kao tragedija, mada se čini da sadašnji režim to shvata kao farsu. Pa tako na ovaj Vidovdan u Loznici je zakazan protest protiv iskopavanja litijuma u Jadru, a na meti je i Valjevo.
Posle masovnih protesta navodno je bila stavaljena tačka na rudarenje litijuma, ali, na insistiranje predsednika države Aleksandra Vučića, to pitanje se ponovo otvara. Kako kaže predsednik ako Nemci potvrde da se neće narušiti ekositem, onda će rudnik biti otvoren 2028. godine.
Posle svega što je učinila svome narodu ova vlast teško da će se poverovati i predsedniku i njegovoj kamarili da će sve biti u redu.
Primeri pokazuju da gde dođe Rio Tinto tu nema boljitka za životnu okolinu i živalj, doduše litijum se kopa uglavnom u pustinjama, a slični pokušaj u Portugalu doveo je do pada njihove vlade. S druge strane istorije, u svakodnevici, Vidovdan je i praznik za đake, jer tada se dele ocene, i praktično počinje dugi letnji raspust.
Ali, svakako, Vidovdan je dan za pamćenje i opomenu.
Драган Ераковић
