Strogo kontrolisanje informacija
U Kulturnom centru Šabac održana je druga tribina o medijima gde su 
gosti bili Vukašin Obradović, predsednik NUNS, i Srđan Škoro, smenjeni urednik DESK-a „Večernjih novosti“. Voditelj tribine Nanad Kulačin namerno je predstavio goste kako ih tretiraju u provladinim medijima, kao strane plaćenike i svim onim poznatim atributima koji su vladali devedesetih godina, pokazujući da se ništa nije promenilo.
Vukašin Obradović ocenjujući sadašnje stanje u medijima rekao je da nikad nije bilo teže u proteklih 25 godina. Informacije su strogo konrotrolisane od centra moći, umesto da su mediji kontrolori sistema i merilo demokratskih procesa. On je podsetio da se knjiga Slaviše Lekića o Vučiću može kupiti na samo dva mesta, dok se knjiga Srđana Škora “Vučić i cenzura“ prodaje samo na jednom mestu, Kokan Mladenović ostao je bez režije „Koštane“. Strah se duboko uvrežio u svim segmentima, a po mišljenju Obradovića i novinari su učestvovali u poslednjih 15 godina u stvaranju monstruoznog sistema čiji je sada glavni eksponent Vučić. Javno mnjenje je sluđeno, a glavna poluga informisanja su PINK i „Informer“. O ličnoj ugrožnosti Obradović je naveo da doživljava najgrublje napade, i po prvi put i njegova porodica je uplašena. Postoji matrica po kojoj se vlast obračunava sa protivnicima, a sada je na delu potpuna kontrola društva, mediji su samo najistureniji primer. Postoje spiskovi nepodobnih novinara, onih koji se prate i prisluškuju, a naravno još uvek ostala su nerešena ubistva novinara. Najvažniji su tokovi novca, a sada se mediji finansiraju državnim novcem, što kasnije određuje reklamiranje i oglašavanje, pogotovo javnih preduzeća. Iz straha od gubitka posla i nesigurnog položaja sve niže se spušta prag digniteta profesije, i potrebno je da novinari i njihova udruženja postave granicu kompromisa. Međutim, ukazao je Obradović, novinari su izgubili poverenje građana, po svim pokazateljima novinarima se ne veruje, što kazuje da zvona zvone na uzbunu ili će novinarstvo odumreti.
Srđan Škoro je podsetio kako je bez ikakvog obrazloženja smenjen sa mesta urednika DESK-a „Večernjih novosti“. On je u jutarnjem programuRTS, u danu kada je inaugurisana Vučićeva vlada, rekao da to neće doneti nikakve promene. Već u pet do osam ujutro stiglo je reagovanje SNS „da se radi o o prljavoj kampanji protiv Vlade“, a pred početak sednice Skupštine oteran je snimatelj RTS kao nepodoban. Škoro je premešten je u „Sport“, list sa veoma neizvesnom sudbinom, a kasnije u reviju „Zov“. Uvek je neka vlast nešto branila , ali na novinarima je da se izbore protiv cenzure. Međutim, sada se dešava „24 časa sa premijerom“, od konferencija, poseta, rijalitija, do repriza. Tu su i brojne zabavne emisije gde svi pevaju: deca, tinejdžeri, penzioneri, a nezaobilazne su emisije o kuvanju… On je kao urednik imao informacije o svadbi Vučićevoj u Loznici, ali je stigla naredba da se ništa ne objavljuje. Cenzura nije samo u medijima, uopšte ko se bori za svoju profesiju. Retki su primeri kao lekarke koja nije pristala na rano penzionisanje ili arhitekte koji su ustali protiv rešenja „Beograd na vodi“. Pitanje je zašto niko nije reagovao iz Vojske posle skandalozne izjave bivšeg ministra Gašića. Rečit je primer neobjavljivanja vesti o protestu protiv potpisivanja zakona o saradnji sa NATO paktom. Institucije u Srbiji su urušene ili ne funkcionišu, a desilo se, na primer, da se o doktoratu ministra Stefanovića izjašnjava premijer a ne i nadležni univerzitet.
D.Eraković
