Tri kule tri pesme

SEĆANJA

Čitajući Istorije slikarstva, video sam crteže anonimnih autora, po stenama, spolja i unutar pećina. Neki su otkriveni kad je otpočelo iskopavanje primida, i zdanja po bespućima širom sveta. Kad je nastala pismenost, na glinenim pločicama urezivani su mitovi, legende, povesnice vladara i crteži. Kad su nastale štamparije u Kini i Japanu, poneko od slikara stavljao je inicijale ili ime i prezime. Pojavom Svetog pisma/Biblije, slikari su imali puno posla da ilustruju, samo u prvom primerku. Rukopisi su prepisivani, prepisivači nisu mogli da preslikavaju. Ko zna šta je sve nestalo u plamenu ratnika i sveštenstva, fanatika, u Aleksandrijskoj biblioteci, spaljenoj do temelja. Pa španski osvajači koji su spalili raskošne knjige civilizacije Maja, Inka, Acetka. I Savonarola je spaljivao knjige i slike, Botičeli, njegov pristalica, spalio je mnoge svoje slike. Pa spaljivanje knjiga Tomasa Mana, i slikara nepodobnih za Rajh, po gradovima u Nemačkoj! Pri bombardovanja Beograda, u plamenu je nestala Narodna biblioteka, s hiljadama knjiga. Pa prirodne nepogode – erupcija vulkana Vezuv, i nestanak Pompeje.

Danas fanatici u Siriji, Libanu, Libiji, ruše prastare spomenike i spaljuju prastare knjige, i kako ko dođe na vlast,  širom sveta, i u nas, prave spiskove podobnih i nepodobnih autora, kad pišeš o prohujalim vremenima nemaš tragove. U Istorijama umetnosti je i o našim manastirima, s freskama anonimnih slikara. Slike iz pećina, piramida i drugih zdanja širom sveta, netaknute su zubom vremena. Nisu pronađeni zapisi o strukturi boja, niti današnji istraživači mogu da otkriju recept. Slikari iz doba humanizma i renesanse, imali su svoje recepte, ali loše. Leonardova ‘Tajna večera’ podleže vremena. Mikelanđelove freske u Sikstini retuširane su pre dvadesetak godina. Da nema slika po pećinama i iskonskim zdanjima, ne bismo znali o životu i običaju izumrlih naroda. Iako su slike iz Srednjeg veka s verskom tematikom, mnogo smo saznali o obući i odeći, alatkama, posudama za svakodnevnu u potrebu, i o hrani i piću. U vekovima nama bližim, bilo je putujućih slikara, a neki su imali ateljea, zvala se – zanatske radionice, poput Mikelanđela. Pikaso je imao stalni atelje. Gogen je išao na Tahiti. Van Gog tuda svuda. Za života nije prodao ni jednu sliku, danas vrede zlata. Ako se ne varam, Milić od Mačve je prvi na brdovitom Balkanu, inspirisan čardacima ni na nebu ni na zemlji, iz naših narodnih priča, došao na ideju zidanja kule u rodnom Belotiću, pa na Zlatiboru, i na Zvezdari. Radovan Mirazović – Kula Strahinja u Beloj Reci, Slobodan Jeremić Jeremija, kula Viđenija u Pećincima, uz čuveni Muzej hleba. Kulu ima i Slobodan Topalović, u Lipolistu. Ja sam prisustvovao zidanju Milićeve, Mirazove i Jereminije, na otvaranjima kazivao sam pesme o svakoj. I emotivno sam vezan za svaku, bilo je nezaboravnih okupljanja: slikari, pesnici, muzičari, glumci, ljubitelji umetnosti. Sećam se: pri zidanju Kula, svi rade. Sin sam stolara, izučio sam stolarski zanat, bih i ja da posegnem testeru, rende, čekić, eksere. Slikari ne daju. Kažu: Ti si pesnik, sedi u hladu i piši pesme.  Kad smo prisustvovali svečanosti otvaranja Mirazove Strahinje kule u Beloj Reci, Miraz je za ovu priliku o svom trošku objavio buklet mojih pesama, hajde da ih kazujem. Mene uhvati neviđena trema, tu su dva moja profesora Igor Belohlavek i Vlastimir Erčić. Ni da zuknem. Kad profesor Erčić ustade i otpoče da kazuje moje stihove, čita ih a mnoge je znao napamet. Bila mi je to velika čast.

RADOVAN KULA

(Milić, Belotić)

U svemiru zelenih ruža Mačve

Bela planeta

Danju obasjava je smeh

Radovanovih suncokreta

Noću srebrna jela

Okićena rojem

Belotićskih pčela

Bojama i rečju naoružana

Četa maštovnjaka

Na konjima oblaka

Bez straha

Jezdi protiv sile

Utve zlatokrile

Da se zemljom i nebom umesto oluja

Razlegne hor nebeskih slavuja

Da večno nečujna zvona rose

Obzorjem venčavaju

Livade i senokose

Da njive kukuruza i polja

Pšeničnog klasa

Ostanu Žeravije zlatnih talasa

Da i seljaka od danas pa doveka

Priznaju za čoveka

Ivan Glišić

STRAHINJA KULA

(Miraz, Bela Reka)

Zvezda padalica Kosmosom luta

Obleće ga stotinu puta

Godine huje carstva se ruše

Al nigde za nju čestite duše

Jednog čudesnog gospodnjeg leta

Ka Zemlji hrli Halijeva kometa

Krenu kometa tamo da traži

Nekog ko mrzi spletke i laži

U Beloj Reci ispod Cera

Radovan majstor boje i pera

Po cele noći u Nebo bludi

Sit ovog sveta i zlobnih ljudi

Da mu je kula i ništa više

U njoj da crta, slika i piše

Čija će teška gvozdena vrata

Da otvara srce i reč od zlata

Nenadno svetlost padalice

Ozari mu ruke i lice

Iz Mlečnog puta pred njim se stvori

Kula nazvana Strahinja dvori

Ona je tu da mlada i stara

Kao pred kakvog svetog oltara

Podseti da i sve nas s visoka

Motre dva velika kosmička oka

Ivan Glišić

KULA VIĐENIJA

(Jeremija, Pećinci)

Unaokolo svuda puštene zveri

Jeremija gleda, treba mu dveri

Pitomi Pećinci, širina Srema

Za dveri mu boljeg mesta nema

Trinaest godina Viđeniju gradi

Ako zver i tebe očnjakom ište

Viđenija ti spas i utočište

Čeka te trpeza, nema joj para

Ko kralj Milutina sred Hilandara

Jeremija blagi nad tobom će bdeti

Ko nad Miloševom anđeo kad leti

Uz blagoslov što ti na rastanku dao

Eto i slike što je naslikao

Ona će ti poput amajlije svete

Čuvati dveri kad ti zveri prete

Ivan Glišić