RIJALITI SRBIJA
VLAST – Na izborima održanim 21.juna tekuće godine Aleksandar Vučić „za našu decu“ i Srpska napredna stranka osvojili su apsolutnu vlast (189 poslanika u Narodnoj skupštini od ukupno 250). Mašala! I tako je ovaj naš apsolutista ozvaničio svoju bezgraničnu moć, ostavivši iza sebe spaljenu zemlju, ne uzimajući zarobljenike u tom ratu, beskrupulozno pogazivši Ustav i sve zakone u vezi izbora, izbornog procesa i bilo kakvih vrednosti a najmanje evropskih tekovina parlamentarne demokratije. Naprednjaci su na ovim izborima krali kao da sutra ne postoji, muljali, varali i namicali procenat izašlih glasača e ni bi li dostigli nedostižnih 50%, ali džaba. Ova pobeda je iz one kategorije takozvanih Pirovih. Sada kada su u parlamentu ostali sami (Dačić i Šapić statiraju u kukuruzu) pred njima je ogromna odgovornost jer nemaju opoziciju, nemaju političke protivnike ni neprijatelje koje mogu da okrive za sve što ne valja, sve je na njima. Popeli su se toliko visoko u svoj svojoj bahatosti i pokvarenjaštvu da glavama udaraju u nebo. Pad sa te visine biće veoma bolan i mnogi ga neće preživeti, neki i bukvalno. Kao da su i sami bili pomalo zatečeni tako nadmoćnom pobedom protiv nejakih Uroša iz opozicije pa se nisu preterano radovali. Tek onako, veštački i po automatizmu, zaigrali kolce uz trubače ali sa knedlom u grlu. I koronom takođe. Osvojiti sve to jeste bio cilj AV-a i ekipe ali kada se to i dogodilo kao da su postali svesni u svojoj nesvesti da od sada slede samo porazi, u svakom smislu. Dok virus kovid-19 i dalje čvrsto gazi po zemlji Srbiji, ekonomija propada, kosovski završni račun bliži se naplati, naš firer putuje po svetu (u Šabac je krenuo pa odustao) zamajavajući sve redom, kupujući vreme koje i njemu i nama nezaustavljivo curi.
OPOZICIJA – Političke organizacije koje kao nisu uz vlast a izašle su na nedavne izbore prošle su na njima kao muda kroz poderane gaće. Niko nije uspeo da preskoči ni sniženi cenzus od 3%. Jad i beda. Čak i osuđeni ratni zločinac i politički otac aktuelnog diktatora, vojvoda Šešelj, ovog puta ostaje kod kuće da sam sebi sprema obroke jer ga jevtini meni iz skupštinskog restorana neće videti, Čeda, Čanak i bratija takođe ostaju u bubnju za neko buduće izvlačenje na loto ruletu Gospodara, monarhisti i Dosta je bilo bili su nadomak ulaska u republičku skupštinu, taman za magareće uši i konjski nokat, Sergej sa PSG popio je gorku pilulu koja prirodno ide uz amaterizam i pogrešno uverenje da društvene mreže u Srbiji imaju uticaj na glasače, ostali su ostali daleko u tmini svojih nerealnih očekivanja. Bojkotaši nepravedno seire jer su oni izgubili i pre izbora. Takozvani Savez za Srbiju, skup baba i žaba, onih koji se u politiku razumeju kao Marica u kriv sulundar i onih koji ispod žita rade za Službu pa samim tim i za Acu Srbina, nema naravno nikakvu ideju šta posle ovih izbora, kakav je plan, šta je cilj, itd. Oni će po svoj prilici nastaviti da sve na divanu čibuk pušeći čekaju da neko drugi, iz Evrope ili sa Marsa, završi posao umesto njih, pobedi Prvorođenog, na izborima ili već nekako, a njih ustoliči da budu kalifi umesto kalifa. Te budale su se radovale što u Šapcu Zelenović nije pobedio iako su nepravilnosti tokom izbornog dana ali i izbornog procesa na gotovo svim biračkim mestima bile kosmičkih razmera. Lokalni naprednjaci su kao pravi varvari napali Šabac, oazu slobode i prosperiteta u Srbiji, iz svih oružja i kanda su malo (mnogo) preterali i zajebali stvar. Gradska izborna komisija je poništila izbore na svih 100 biračkih mesta, SNS je uložila žalbu Upravnom sudu koju je ovaj delimično prihvatio i odlučio da se izbori ponove na 27 birališta. Da li je po sredi „kadija te tuži, kadija ti sudi“ ili „ko drugome jamu kopa sam u nju pada“, saznaćemo uskoro.
NAROD (građani građanke) – Ludi, zbunjeni, ucenjeni i zastrašeni, građani i građanke, narod Srbije glasao je kako je glasao (ili nije ni izlazio na birališta). I za sve njih važi ono čuveno pitanje: Šta sad ? Da li u našoj državi, u ovom raslojenom i nenormalnom društvu, ima bilo koga normalnog a da misli ili se nada da će posle ove izborne apokalipse išta biti bolje. Da je situacija u našem okruženju, u Evropi i svetu, dobra ili da bar ide u dobrom pravcu pa da i mi očekujemo neke benefite u bližoj ili daljoj budućnosti ali svuda je zajebano, i zbog korone i zbog mnogih drugih problema, pa se mi ovakvi kakvi smo i ne razlikujemo previše i ne odskačemo od celokupne loše slike realnosti u kojoj živimo. OK i ovi izbori su pokazali da je veliki broj ljudi u našoj zemlji primitivan, nepismen, pokvaren i spreman da proda veru za večeru a glas na izborima za par hiljada dinara, to su oni koji su se kleli u Slobu a danas u Acu Vučića a sutra će glasati i za crnog đavola za kilo brašna i litar zejtina. Jesu naprednjaci pritiskali iz sve snage sve punoletne osobe i pre i za vreme izbora ali ipak oni koji su se tako jevtino prodali ne zaslužuju da se nazovu ljudskim bićima. Bubašvabe i kišne gliste bi više priličile kao odrednica za ta „divna“ stvorenja. Oni koji su izbore iskulirali ili nisu dali glas tiraninu možda bi u nekoj budućnosti, na nekim drugačijim izborima, ako budu imali adekvatnu ponudu s druge strane, pravu alternativu koja može dovesti do stvarnih promena na bolje, odlučili da pametno utroše svoj glas i daju svoj doprinos da izađemo iz ovog mraka. Tada će svaki glas biti važan kao svetlo prema kojem ćemo se kretati. O tom potom. Za sada narod uglavnom ćuti. Da li je to dobar znak?
Piše: Dragan Karalazić