Rijaliti Srbija
Svi znamo za izreku „da na mladima svet ostaje“. To je zapravo globalna činjenica. Po prirodi stvari mlađi nasleđuju starije pripadnike ljudske populacije i njima, je li, pripada budućnost. A kada jednu, dakle, opštepoznatu i opšteprihvaćenu istinu smestimo u našu malu pećinu zvanu Srbija dobijemo čak i kvalitet više!? Da, da, nemojte se čuditi – dobijemo kao na lutriji, glavom i bradom, Luku Kebaru (u daljem tekstu Keleraba)! E, pa, taj Keleraba sveže svršeni pitomac napredne, političke, Akademije za klimoglavce, dupelisce i obožavaoce lika i dela, poslanik u Narodnoj skupštini je eklatantan primer mladog naprednjačkog lava, imbecila i debila, koji obožava Vođu svim srcem i plućima a naročito debelim „crevetom“ a i na mnogim svetskim jezicima. Najnovije obožavanje on je na nedavnoj sednici Parlamenta izrazio na tečnom kineskom jeziku, sunce ti krvavo ne j…m! Tako smo, između ostalog, saznali i da se na tom jeziku Aca Srbin kaže: Vu-ći-ći što u prevodu znači 577. Jebi ga, pa ovaj naš Firer nije samo ime i prezime već i broj i to respektibilan – 577 ej bre, malo li je na ovaj naš ionako previsok rast BDP-a. Dokle se stiglo sa uvlačenjem u zadnjicu čoveka koji se predstavlja kao predsednik države vidi se po tome da se sada u Skupštini ne samo kliče i aplaudira Vrhovnom nego se to radi i na jezicima koje ovdašnja publika ič ne razume ali im je svejedno milo da čuju. Nesretni Keleraba je pravi primer, simbol čak, tragedije jedne mladosti, novih mladih ljudi (hm, čovekolikih ali onako izdaleka, liče malko) koji ništa ne znaju, koji su pokupovali diplome na buvljaku, raspolažu sa, eventualno, jednom vijugom (da baš ne seru po kući), zaljubljeni u Acu Simeona Nenadjebivog Nemanjića do imbecilnosti, kopčaju se na leđima a mladi su samo po broju godina u krštenici a zapravo su odavno prestarili za sve normalno, dobro i pametno i o čemu nemaju blagog pojma. Takvi kao Keleraba ostaju ovde, oni se u belom svetu ne bi snašli ni pet minuta, majstori da i ekser pokvare, izabrani da budu botovi – roboti i da rade na dugme: on i off i to je sve. Oni takvi nigde u pristojnim društvima ne bi uspeli da budu ništa više od standardnih marginalaca i luzera koji celog života žive kao mali miševi dok se pravi život dešava negde drugde. Oni, Keleraba i slični, mogu samo ovde u tužnoj i smešnoj zemlji Srbiji da budu narodni poslanici pa čak i ministri, bez pravog zvanja i znanja ali sa partijskom knjižicom i tubom vazelina u džepu. Mladost koja nema potrebu da se buni, da pokušava da promeni svet, da ne priznaje autoritete, je li to uopšte mladost? Ko su te Kelerabe, ko ih je napravio, da li je i njih rodila majka (kukala im majka) ili su stvoreni u nekoj „naprednoj“ laboratoriji gde glavnu reč kao i svuda vodi Vrhovni Naučnik, kreator nove rase mladih idiota za potrebe održanja i produženja lične i bezgranične vlasti? Pitanje je, naravno, retoričko jer je jasno da je sve to sa naprednim pitomcima deo paklenog plana (a kakvog drugog bi i bilo od strane Luciferovog bliskog rođaka) našeg Adolfa, pardon Aleksandra od Srbije. A plan je: sve one dobre, pametne i obrazovane mlade ljude praktično proterati svojom bolesnom politikom iz zemlje, rasejati ih po belom svetu, da budu negde tamo daleko gde neće predstavljati smetnju i prepreku Njegovim suludim zamislima i delima, gde neće osporavati neprikosnovenog vladaoca neba i zemlje svojim kritičkim razmišljanjima i borbom i na ulici ako treba, neka ih tamo pa neka žive kao sav normalan svet a On će ovde da nastavi da laže, vara i krade a u čemu će mu svesrdnu podršku davati Kelerabe i svi oni „mladi“ koji ne vide dalje od svog nosa, poslaničke plate ili bajatog sendviča. To je Njegova vojska. I to je budućnost Srbije. Neka nam je Bog u pomoći. I zato uskliknimo s ljubavlju: Živijo Vu-ći-ći ili u prevodu: 577 – zauvek!
Dragan Karalazić