Goran Petrović, osnivač TK „Letnjikovac“
Da, kako je zapisano u knjizi „Put ka pobedi“, nekada periferiju Šapca, pre tri decenije pretvori u sportski centar, uspeo je Goran Petrović, osnivanjem Tekvondo kluba „Letnjikovac“, čime je u gradu pokrenuta promocija sporta zasnovanog na tradiciji i sintezi korejskih stilova borenja, veštini koja uključuje i pitanje- kako živeti. Počeo je u TK „Zanatlija“, tamičio se i u formama i borbama i šest puta bio prvak Srbije i Jugoslavije u obe discipline, kao trener radio u Tekvondo asocijaciji Srbije, a potom u savezima Jugoslavije, SCG i danas Srbije, bio selektor reprezentacije, usavršavao se u inostranstvu… Na istoj adresi, u prostorijama Mesne zajednice „Šipurske livade“, sa svojim timom za jednu godinu ostvari rezultate kakve neki klubovi zadovoljno postignu tokom celog svog veka. A kako je to uspeo? Prema rečima prof. dr Stefana Ilića, predsednika Tekvondo saveza Srbije i Crne Gore 2002- 2004 godine, uspeo je zato što je „Goran u stvari Tekvondo klub „Letnjikovac“, a Klub je Goran“.
Preko 120 majstora najuspešnijeg sporta izašlo iz kluba
-Prošle godine smo obeležili tri decenije posvećenog rada mnogo ljudi, započetog 1988. godine. Statistika kaže da je preko 120 majstora sporta izašlo iz našeg kluba, nosilaca crnog pojasa, koji su registrovani u Svetskoj federaciji. Svi majstori su bili takvog ranga da su u značajnoj meri obeležili takmičarsku etapu u kojoj su bili aktivni i uglavnom su to bili reprezentativci i visoki rezultati. Kad to kažem, mislim na nacionalni nivo, na državna prvenstva, kupove koje je klub osvajao preko 20 puta, ali i međunarodne- balkanska, mediteranske igre, evropska prvenstva, pa čak imamo i svetsku medalju. Kada sam bio selektor reprezentacije, prvi smo se iz Srbije kvalifikovali na Olimpijske igre 2012. godine. Nismo osvojili medalju, već sedmo mesto, ali je to u istoriji sporta značajno priznanje. Tada je Milica Mandić osvojila medalju i to je bila velika godina za srpski tekvondo, veliki preokret u smislu poboljšanja uslova rada i svega što prati osvajanje zlata i troje kvalifikovanih iz nacionalnog tima Srbije- navodi Petrović za „Podrinske“.
Kao zapis dvodecenijskog uspeha, objavljena je monografija kluba pomenuta na početku, „Put ka pobedi“, čije su štampanje pomogli resorno ministarstvo i Grad Šabac.
-Smatrao sam da je veoma važno za sport koji je relativno mlad i nedovoljno afirmisan, a sa tako velikim rezultatima, da ne padne u zaborav. Uložio sam veliki trud da to zabeležim, smatrajući da će to jednog dana imati neku vrednost, makar u smislu činjenica, sećanja, da ne izbledi, vodeći se time da to što nije zapisano, kao da nije ni bilo. Ispostavilo se da su deset godina nakon toga bile najuspešnije i osećam prazninu što nemamo neki zapis o tom periodu. Srećna okolnost po nas je što smo pravili godišnje izveštaje o rezultatima, tako da ćemo, ukoliko se budemo odlučili, imati osnovu da uradimo nastavak- kaže Petrović, koji priznaje da se ranije u našim krajevima praktično i nije znalo šta je tekvondo, te da, čak i oni koji su ga trenirali, nisu baš bili sigurni ni u pravila, a ostalima je to bila strana reč.
-Bio sam u vojsci 1988. godine, pa sam u Batajnici pobedio u jednoj disciplini, pomerio sam neke rekorde u vojnom višeboju koji su bili mnogo stari, a držali su ih aktivni oficiri i sportisti. Puno ljudi iz vojnih krugova mi je postavilo pitanje iz kog sporta dolazim i iskoristio sam priliku da afirmišem tekvondo. Sport koji je za njih apsolutno nov, nepoznat i gledaju ga sa čuđenjem i nerazumevanjem, pokazao je da može da izbaci pojedinca koji pobija rekorde koji su do tada bili važeći. Strastveno sam voleo tekvondo, bio uporan i istrajan u tome i uz možda neku dozu harizme, uspeo da okupim oko sebe ljude slične meni koji žele da promovišu tu priču. Tako je nastao „Letnjikovac“, sa mnogo duše i okrenutosti ka nekom periodu koji tek treba da dođe. Postepeno smo postavljali temelj onoga što se kasnije ovaplotilo kroz visoke rezultate- seća se i dodaje da je prema statistikama tekvondo najuspešniji srpski sport otkako je Srbija postala samostalna država.
Jak seniorski tim- ponos kluba
To potvrđuju dve medalje na olimpijskim igrama, mnogo osvajača svetskih i evropskih medalja. TK „Letnjikovac“ je u tekvondou i danas jedan od visoko rangiranih klubova.
-Smatram to velikom čašću za Šabac i sve ono što sam ove protekle godine radio. U ovom trenutku imamo oko 80 članova. Mislim da je to zavidan broj za naš grad. Kad smo krenuli, bili su uglavnom srednjoškolci, a danas su to sve konkurencije i uzrasne kategorije. Imamo mnogo devojčica, dece predškolskog uzrasta, osnovaca, srednjoškolaca i jak seniorski tim, na koji smo posebno ponosni od početaka do danas. Najteže je u sportu generalno, pa i u tekvondou, stvoriti sopstvenu školu, sopstveni proizvod. Oni koji su potekli u klubu, napravili su reprezentativnu karijeru. To je ono po čemu se „Letnjikovac“ izdvaja- podvukao je Petrović.
Početkom godine Ivan Karajlović je u Solunu osvojio evropsku bronzu u seniorskoj konkurenciji, čime se kvalifikovao na Evropske igre u olimpijskim kategorijama, koje će biti održane u novembru ove godine.
-Imamo jak tim koji je na Kupu Srbije krajem septembra verovatno u konkurenciji za prva tri mesta. Prošle godine imali smo sedam medalja na Balkanskom šampionatu. Ivan Purešević je kao senior sedam puta osvojio prvenstvo Balkana i ne znam da li za to u nekom sportu postoji pandan kad je reč o našem gradu. Kada govorimo o Balkanskom šampionatu, moramo uzeti u obzir da su tu jaki timovi Grčke, nacionalni tim Turske, velesile u svetu, osvajača olimpijske medalje, čak dolazi i Hrvatska koja teritorijalno ne priznaje Balkan i smatra da geografski nije njegov deo, često je tu i Slovenija. U konkurenciji 12 zemalja koje imaju svetsku težinu, ta zlatna medalja na šampionatu kod nas samim tim ima veću vrednost. Klub je u poslednje vreme bolje organizovan, imam i podršku pomoćnika, koji su prošli sve selekcije u klubu- Ivana Karajlovića, fakultetski obrazovanog, reprezentativca, njegovog brata Marka Karajlovića, takođe fakultetski obrazovanog, Ivana Pureševića- puno ljudi koje je klub formirao kao sportiste i sportske radnike- ističe glavni trener i osnivač kluba.
Treniraju u prostorijama MZ „Šipurske livade“ tri decenije, uz odlaske na dodatne atletske treninge na otvorene terene i u teretanu po potrebi.
-Mi smo skromni ljudi, takav je sport, dolazi sa istoka i nosi veliku filozofiju, ali daleko od toga da imamo savršene uslove. Imamo prostor i potreban mir, a za sve ostalo se mi pobrinemo sami. Zahvaljujući rezultatima, i Grad je u poslednje vreme počeo da nam izlazi u susret, na čemu smo veoma zahvalni. U ovom sportu je bitno da se krene na vreme, što znači između sedam i najkasnije devet godina. Kod nas su u jednom periodu dominirale devojčice, ali one češće odlaze na fakultet, za razliku od dečaka, koji pokušavaju da u sportu izgrade neku svoju priču. Do pre dve godine imali smo čak desetak devojaka koje su bile majstori- podseća.
Individualan, ali i timski, kreativan sport
Treninzi su za starije svakog dana od pola devet, pre takmičenja i dvaput dnevno, dok su mlađi utorkom, četvrtkom i subotom od pola osam do pola devet. Najbolje je da se krene u septembru ili januaru, radi lakšeg uklapanja, mada su novi članovi uvek dobrodošli. Tekvondo je specifičan sport, borilački, individualan, ali razvija i osobine važne za timski rad.
-To jeste pojedinačni sport, ali funkcionišemo kao tim. U tom smislu je on vredniji od klasičnih loptaških sportova, bez namere da omalovažim, govorim samo o prednostima tekvondoa. Budući da vuče poreklo sa Dalekog istoka, u određenoj meri se bavi čovekom. Čovek treba da razvije svoje kapacitete u pravom smislu, ne samo u fizičkom, nego i mentalnom i duhovnom. Discipline u kojima se takmičimo su forme i borbe. Forme su kategorija u kojoj čovek ulazi u introspekciju, usavršavanje samog sebe i može individualno da vežba sve što nauči u klubu, što mu omogućuje da razvija motoričke, umne sposobnosti, koncentraciju i smirenost. To je, smatram, prednost nad drugim sportovima. Zanimljivo je da izuzetno razvija motoriku kod dece, te da mi je mnogo njih dolazilo s preporukom lekara da se bave ovim sportom. Utvrdili su da daje dobre rezultate u smislu korekcije deformacija kičme, stopala, što su danas česti problemi dece- naglašava Petrović.
Program vežbi je zaista pogodan za razvoj tela u celini. Elastičnost na prvom mestu, pokretljivost u zglobovima i mišićima, ali i ostale osobine- eksplozivna snaga, razvijena u svim vidovima, koordinacija na izuzetno visokom nivou i zanimljiv, raznovrstan trening, te sport ima dominantno kreativnu stranu. Često se kroz sportske igre razvijaju sportske osobine, a deci se tako tekvondo čini zanimljivim i primamljivim.
Polugodišnji ciklus završavaju tradicionalno u petak, 28. juna, na Vidovdan, kada polažu ispit i pokazuju šta su naučili od januara do jula. Mlađi nakon toga idu na letnju pauzu. Stariji članovi kluba su već raspoređeni na rad u teretani, a ubrzo slede i intenzivne pripreme za Kup Srbije krajem septembra, kao i Balkansko prvenstvo, a potom dva turnira G klase- Galebov trofej i Otvoreno prvenstvo Hrvatske. U međuvremenu, biće angažovani na projektu rada sa mladima, gde će besplatne treninge tokom mesec dana voditi Ivan Karajlović, a uključivaće elemente tekvondoa, kao i drugih sportova. Iako je u sportu neizbežna identifikacija, Petrović podvlači da je oduvek imao jednu misiju. „Gledao sam naš zajednički put i nikada nisam želeo da stvaram sportiste koji će se identifikovati sa mnom, već one koji će se zajedno sa mnom identifikovati sa istim ciljem, a to je promocija i širenje tekvondoa, a ujedno i ljudsko i viteško razvijanje nas samih kroz njega“, zaključuje osnivač TK „Letnjikovac“.
Dragana Dimitrijević