Тодић, жртвено јагње у међусобном обрачуну или…

БОРБА ПРИТИВ КОРУПЦИЈЕ У СРБИЈИ

На крилима Вучићевог доласка на власт, 2012. године, једна, она највећа перушка, била је најава системске борбе против корупције.

Тада је Александар Вучић обећавао да ће бити кажњени сви који су главни и кључни кривци за уништавање Србије, који су се на противправан начин обогатили те да ће одговарати ако ни због чега другог онда због закона и правде и да више никоме не падне на памет да пљачка и краде своје грађане.

Седам године касније, Српска напредна странка и даље говори о борби против корупцији као приоритету, али резултати те „борбе“ не постоје. Ниједна пресуда за корупцију није донета и, заправо, Вучићева „борбе против корупције“ је била чист маркетинг. Шта више резултати рада СНС могу да се мере повећањем корупције и криминала у којој су главни актери управо чланови СНС-а.

Међутим, како се приближавају нови избори није више довољно претрпавати полицију, тужилаштво и судове лажним анонимним пријава и извештајима некаквих ревизора, како би се стекла лажна слика да Држава нешто ради по том питању већ се мора урадити и нешто конкретно. А да би то било уверљиво напредњаци почињу да хапсе своје чланове. У том контексту може се посматрати и хапшење Горана Тодића.

А, како „Подринске“ незванично сазнају Тодић је „пао“ на „спектакуларан“ начин. Наиме један дужи временски период Тодић је био у телефонској комуникацији са младићем од кога је узео новац. Међутим, како наш извор прича, полиција, која је добила најаву да се ту нешто „мути“, није прислушкивала телефоне актера него је младић био директно озвучен. Дакле, знао је шта ради. То наводи на помисао да је Тодићу постављена клопка. Наш извор тврди да је младић, у међусобним разговорима, често говорио да ће частити Тодића на шта је овај одговарао са ОК. Али то је било недовољно за било какво процесуирање. Ситуација се мало закомпликовала када је младић саопштио Тодићу да нема све паре него само 500 евра а овај му одговорио да те паре нису само за њега, Тодића. Све остало медији, они београдски, су нашироко и навелико објавили.

Међутим, ако је стварно тако, како наш извор говори, на цео овај случај бачено је другачије светло и постављају се нека друга питања:

1. Да ли је Горан Тодић жртва унутарпартијског обрачуна?
2. Коме је то он сметао у шабачком ГО СНС?
3. Коме су паре још биле намењене и чији је Тодић био експонент?

Да ли ће јавност сазнати било шта од овога остаје да се види. Или ће ускоро нека нова, јача, бржа и боља, афера бацити све ово у заборав.

Иван Ковачевић