Davne 1914. godine u sanduku devojačke spreme Spajića đevojke našao se i Tekeriški peškir kao darodavni, da ga devojka prilikom udaje pokloni svekru u novom domu.
Sudbina peškira dobija drugu priču u noći između 15. i 16. avgusta iste godine, kada je strašno nevreme, jak vetar, sevanje munja i udara groma, pogodilo planinu Cer, gde se odvijala borba za svaki pedalj zemlje.
Gubitaka i ranjenih je bilo i u redovima srpske vojske. Ranjen je bio vojnik iz Sedlara, borac II prekobrojnog puka kombinovane divizije, Mileta Milutinović.
Upuzao je u jednu napuštenu kuću, otvorio sanduk sa devojačkom spremom, previo rane na nogama i nastavio ratovanje sa svojim pukom. Put i ratovanje sa srpskom vojskom, nastavio je dalje, potom preko Albanije na Krf. Nakon oporavka učestvuje u proboju Solunskog fronta. Povratak kući i osećaj krivice zbog uzetog peškira dovodi ga na 60-tu godišnjicu obeležavanja Cerske bitke, a i želja da upozna Spajića đevojku. Cvete nije bilo, kao ni drugih potomaka porodice Spajić, pa peškir poklanja mesnoj kancelariji u Tekerišu.
A Muzej grada Šapca ga, 1975. godine, dobija na poklon.
Priča o Tekeriškom peškiru je izazvala poštovanje i obavezu da se izatkanim replikama nastavi život Perse i Milete, kako bi trajna vrednost, neprolaznost i moral srpskog vojnika bio ostavljen mladima u amanet.
Vrednim rukama, 2009. godine, u početku dve tkalje, tkačke radionice „Stari zanati“ Gradske organizacije invalida rada i invalidskih penzionera, Plemeke i Slavojke, a kasnije Spomenke i Rajne, stvoreno je 11 replika Tekeriškog peškira.
Na promociji u Kulturnom centru Šapca, 2010. godine, poklonjeni su zavičajnoj biblioteci Svilajnac, kulturnom centru Loznica, crkvi na Ceru, gradu Šapcu i nekim ambasadorima (Japana, unuci Sigolen Luja Franše D’Epere-a, i ostalim zvaničnicima).
Nakon 110 godina Tekeriški peškir nastavlja svoj put, spaja ljude i oživljava priču.
Zahvalni smo gđi Tanji Dimitrijević, televiziji RTS na reportaži, boravak u Tekerišu, spomen muzeju potomcima Spajića devojke, Tekeriš i Trbosilje, poseta zavičajnoj biblioteci Svilajnaci i potomcima Milete Milutinović u Sedlarima, kada je uručena replika Tekeriškog peškira, praunuci Ankici.
Ovo je prilika da se zahvalim svim učesnicima i učesnicama koji su moju ideju da Tekeriški peškir oživimo (tkaljama, muzeju grada, sredstvima informisanja, umetnicima, dizajnerima, gradu Šapcu, naročito Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, g-dinu Zoranu Dragojeviću bez čije stručne pomoći „Peškiri šabačkog kraja“ i „Tekeriški peškir“, ne bi bili zaštićeni oznakom geografskog porekla, koja im je omogućila da se nalaze na listi kulturne nematerijalne baštine.
Miroslava Savković, predsednica Gradske org. inv. rada i inv. penzionera Šabac
