Rijaliti Srbija
I taman kada smo (naivni kakvi već jesmo) pomislili da je Predsednik Republike Srbije Vučić Aleksandar odlučio da (za promenu) poštuje Ustav te iste republike i uradi nešto od onoga što tamo piše a tiče se ovlašćenja predsednika – kad ono tamo, međutim. Novo pišanje i pljuvanje po građanima i građankama sirote zemlje Srbije. Povodom obeležavanja Dana Primirja u Prvom svetskom ratu (kada je taj rat praktično i okončan, 11.11. u 11časova 1918. godine) predsednik SNS-a je dodelio odlikovanja zaslužnim pojedincima za zasluge, itd. Što je naizgled OK. Ali kada je Vrhovni Naprednjak (spletkom okolnosti na mestu predsednika države) u pitanju ništa nije OK, naprotiv. Medalje za izuzetne zasluge, za hrabrost i predani rad u javnom interesu, ta odlikovanja kao što su Karađorđeva zvezda i orden Svetog Save dodeljeni su po kriterijumu koji je Vučić lično uspostavio a koji znači da će biti nagrađeni samo oni koji su se zdušno i uspešno trudili i ostvarili penetraciju duboko, ali baš duboko, u Visoko Dupe. Iz ove skandalozne grupe beskičmenjaka treba izdvojiti lekare koji su posthumno odlikovani jer su i bukvalno dali život u borbi protiv „nevidljivog neprijatelja“, virusa Kovid-19., za razliku od salonskih „boraca“ iz tzv. Kriznog štaba. Ostali dobitnici pre su za zatvor nego za odlikovanja. Kao što je doktor Kon, večiti zbunjivač i sluđivač naroda, pre podne laže a popodne mu se omakne i neka istinita informacija, pa zajebant dr Nestorović, nova naprednjačka rijaliti zvezda, pa novinari Pinka(!), pa svi oni zbog kojih bi se Karađorđe i Sveti Sava, da nekako ovih dana uskrsnu, samoubili od muke i besa. Kao i naši preci, pravi heroji koji su krvarili gaće za slobodu u Balkanskim ratovima, prešli Albaniju i pobedili u Prvom svetskom ratu, naši dedovi i pradedovi. I lično se osećam poniženim i uvređenim (i besnim i užasno ljutim) što je Prvorođeni Klipan podelio i dodelio (udelio) takva značajna priznanja beznačajnim ličnostima i nulama od ljudi jer je tako pljunuo i na mog dedu (i na moju uspomenu, iz priča, na njega) koji je izašao kao pobednik iz Velikog rata kao oficir (artiljerijski kapetan prve klase) Kraljevske vojske i koji je zasluženo dobio Karađorđevu zvezdu i orden Svetog Save kao i Albansku spomenicu i koji je od posledica ranjavanja prerano preminuo. Dođe mi da sve ove medalje bacim na bunjište od stida kada vidim koja je fukara dobila medalje sa istim imenom da ih nosi na grudima. Od predsednika SNS-a smo navikli na svakakve bezobrazluke jer je prost, nevaspitan, huligan i loš čovek ali što je mnogo – mnogo je. Čudo je samo što orden nije dodelio i samom sebi. Valjda su Krađorđe i Sveti Sava „mali miševi“ za njega tako velikog klipana pa ne zaslužuju da krase tako junačka prsa našeg Supermena. Ta su odličja za ove obične podguzne muve. Moraće naprednjačke majke invencije da izmisle neki orden prikladan za Jednog i Jedinog. Što neće biti nimalo lako obzirom na tolike količine hvalospeva koje bljuju horde naprednih bezveznjaka svakodnevno stvarajući kult ličnosti najveći u srpskoj istoriji. Lepo je neko rekao da onaj monstruozni spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu ispred bivše Centralne železničke stanice zapravo predstavlja simbol vlasti Ace Srbina i njega samog u prirodnoj veličini! Ono što mogu kao potomak pravog heroja sa zasluženo stečenim medaljama (odlikovanjima) da poručim „malom mišu“ Aleksandru V. jeste: Da ideš ti malo u… one tvoje Čipuljiće. I još: Jebalo vas sve takve kao što si ti veslo koje vas je prevezlo u Srbiju. A i nas koji smo dozvolili da o našim životima odlučuju najgori. Svesno ili nesvesno, hteli to ili ne, obrukali smo naše pretke koji i dalje ponosno stoje na onoj pravoj, dobroj, strani medalje dok se mi bez stida i srama koprcamo na tamnoj strani.
Dragan Karalazić