Rijaliti Srbija
Tamna je noć
Nebo tmurno i sumorno
Nigde zvezde ni meseca
Ja se osećam umorno
Riblja čorba
Polako i sigurno ovaj naš, ovdašnji, princ tame Žvalonja Prvorođeni gasi jedno po jedno svetlo u ovoj balkanskoj, srpskoj, krčmi na rubu civilizovanog sveta dok sve ne prekrije mrkli mrak. Ugasio je, spalio, sravnio sa zemljom sve državne institucije (ostali samo dugmići), stavio se samoinicijativno na čelo vojske kao vrhovni komandant, policiju napunio lojalistima, pravosuđe secka komad po komad (završni udarac zadaje bubašvaba, narodni poslanik i bolesnik, kreatura pod oznakom Smrdić pravosudnim zakonima koje je navodno on lično osmislio, ha, ha, ha), Univerzitet je bacio na kolena, nezavisne medije otima i kupuje, ne silazi sa televizija sa nacionalnom pokrivenošću koje su odavno u funkciji propagandnih a gadnih servisa, počeo je i da Tik-tokuje, penzionerima stalno povećava penzije i deli bonuse u vidu ulja, šećera, sapuna i popunjenih glasačkih listića što sve znači da su pripreme za izbore po njegovom oprobanom lopovskom receptu u punom jeku.
Lopovi se najbolje snalaze u mraku, oni vole tminu da bi mogli nesmetano da rade sve one tajne, prljave i zle, stvari iz nepresušnog izvora svojih nepočinstava. Dok naveliko trguju drogama i oružjem i ko zna čime još uz uvek dobrodošlu pomoć svojih prijatelja osvedočenih kriminalaca, napredna banda novoradikala priča priče o patriotizmu kao što to rade sve hulje, laprdaju kako sve čine za dobrobit Srbije i njenih građana a trpaju neopevana narodna blaga u svoje bisage, rasprodaju državne i prirodne resurse belosvetskim prevarantima uz obilne provizije, kupuju kuće, stanove, luksuzne automobile nemilice kao da sutra ne postoji i nije ih baš nimalo briga što više od polovine stanovništva zemlje Srbije živi tako što jedva sastavlja kraj sa krajem, kao najgori od sve dece u Evropi.
A oni preferiraju Rusiju i Kinu dok uzimaju šakom i kapom pare od EU iz pristupnih fondova sve lažući ih masno kako su na evropskom putu a sve čine da tamo nikada ne stignu jer tamo su neka pravila đavo ih odneo, neke vrednosti kao što su vladavina prava, slobodni mediji, demokratija i daleko bilo istinska borba protiv korupcije.
Ovde je nazadni režim naprednjaka ogrezao u korupciji ali je u tu mrežu obmana i nezakonitih poslova uvukao i veliki deo društva koji ne zna više kako da se iz svega toga izvuče, dali su dinar da u to kolo uđu a sad bi dva i tri da se nekako izvuku napolje iz tog devetog kruga pakla ali ne biva. Taknuto – maknuto. Ogroman broj ljudi u ovoj vukojebini koju zovemo domovinom je svik’o na mrak pa su im i misli postale mračne, ne nadaju se više ničem dobrom, preživljavaju od izbora do izbora, od jedne do druge sezone Elite. Rijaliti sapunica na ružičastoj televiziji, inače, ide svojim tokom i ove godine za kada su zakazani i izbori, odnosno tako je najavio Predsednik Ćacilenda. A izbora će kao i uvek do sada biti kada dotični Vrhovni Mračnjak proceni da iste sigurno dobija, kada sve kockice svoje zle i naopake slagalice posloži tako da on bude pobednik bez obzira na realne rezultate sa birališta, na brojke i slova u zapisnicima sa glasanja, na izveštaje domaćih i stranih respektabilnih posmatračkih misija jer se već obezbedio tamo gde treba kao pravi gospodar života i smrti i pre nego što je izborna trka počela.
On zna (i strašno se plaši kukavica) da ne sme da izgubi ni mrvicu svoje apsolutne moći i sva ona blaga koja je sa svojim saučesnicima u zločinu protiv države i naroda, partijom i bratijom, pokrao, oteo, za 14 predugih godina svoje vladavine. I zato ne dozvoljava ni tračak svetlosti u ovom mraku koji je stvorio i u kome uživa onako blentav i nesposoban za bilo šta normalno i dobro, pravedno i istinito, prepun praznine ali i dalje izuzetno opasan.
Mladi ljudi, budućnost ove tužne zemlje, studenti i većina tzv. Z generacije pokušavaju već više od godinu dana da upale baklje slobode i pokažu put iz ovog tamnog vilajeta plemenu koje kako je to Najveći ikada napisao „snom mrtvijem spava“ i to je neka mala nada u opštem beznađu. Ovde, u Srbiji, se baš rano smrkava a svitanje je često više nalik snu nego javi. S druge strane poznato je da je mrak najgušći pred zoru. Tako da…
Piše: Dragan Karalazić
