Opake reči na delu
I dok su izjave o peračima prozora, ubistvu kralja Aleksandra u Parizu ili najnovije o Taličnom Tomu i galskom selu mogu smatrati za omaške i neznanje, Aleksandar Vučić se malo više preigrao uvodeći termine talibani za studente kao i crvene Kmere koji bi zemlju doveli do propasti.
Ova internacionalizacija, posle gotovo odomaćenih uvreda za studente: blokadere, ustaše, zgubidane, strane plaćenike, izdajnike i slično, nije se naizgled primila jer seže malo dalje u prošlost kada su talibani, na primer, pored ostalih nepočinstava u Avganistanu zabranili školovanje ženske dece ili kada su crveni Kmeri pobili gotovo četvrtinu stanovništva u Kambodži.
Opasne reči uvod su u opasna dela, prerastanja u otvoreni teroror i agresiju. I može se videti kako ta agresija proporcionalno raste. Tako je prošla godina od 15. marta, i najvećeg protesta protiv vlasti u novijoj istoriji, kada je predsednik države najavljivao krvoproliće koji studenti pripremaju i upregao svu moguću silu, od policije do batinaša, navodno u odbranu poretka.
Istraživanja „Radara“ pokazuje da je policija imala „zvučni top“, mada je kasnije i sam predsednik to oštro negirao i pretio kažnjavanjem zbog širenja panike, a obećao i ostavku ako se potvrdi upotreba ovog soničnog oružja. Gotovo komično su ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević tvrdili da nije korišćen ovaj „top“, ali nemoguće je da hiljade ljudi simulira i kao po komandi u istom trenutku se uspaniči na odavanju pošte stradalima u Novom Sadu.
Uzalud i nalaz ruske agenture, a FBI nije ni odgovorio na poziv o istraživanju ovog slučaja, ali se zato predmet nalazi u predistražnom postupku u osnovnom tužilaštvu – naravno skrajnut. Od međunarodnih institucija stigla su upozorenja da se ovo oružje ne koristi protiv građana. Zato su pojačane mere represije: prebijanje studenata i građana za Vidovdan, divljanje policije i žandarmerije u Valjevu sredinom avgusta, petog septembra „organi reda“ upali su na Novosadski univerzitet, uprkos proklamovanoj autonomiji, i gle, tek sada stižu prijave za navodno ometanje službenih lica…
Naravno, nijedan slučaj prekomerne upotrebe sile nije došao na sud, u Valjevu, na primer, podneto je 27 krivičnih prijava za zlostavljanje i mučenje, niti za upotrebu bojnih otrova u Novom Sadu tog istog petog septembra… Krčka se i krivična prijava za pretnju silovanjem kao i maltretiranje studenata u garaži Vlade Srbije tadašnjeg načelnika JZO Marka Krička, koji je brzopotezno avanzovao za načelnika UKP, a sada se još i privode studenti što su lepili plakate sa njegovim likom. Nije pokrenut ni slučaj studenta Luke Mihailovića koga je policija teško pretukla i satima čekao na operaciju vezan lisicima za krevet…
Uz saizvršilaštvo pravosudnih organa vodi se postupak protiv 12 aktivista i studenata iz Novog Sada, od kojih je šestoro u egzilu, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka; mesece je u pritvoru proveo i aktivista iz Kraljeva Ivan Matović zbog slične optužbe, a ne tako davno uhapšeno su i dvojica ratnih veterana zbog navodnog planiranja atentata na Vučića…
Represija seže i do zemljoradnika, petoro ih je privedeno zbog protesta u Bogatiću, a Zlatko Kokanović pušten tek nakon 12 dana sa morbidnom optužbom da je traktorom ugrozio živote policajaca. Došlo je dotle da su u petak policajci u Aranđelovcu ušli u prostorije studentske liste, legitimne za lokalne izbore, i ograničili im slobodu kretanja, što je Ustavom garantovana sloboda.
Uzgred, do sada se nadležni Ustavni sud nijednom nije oglasio po ovim pitanjima, čudno – kao da ne znaju ko to krši Ustav. Pa predsednik države, koji bi trebalo da odražava državno jedinstvo, i da se ne meša u nadležnost Vlade Srbije, koja zvanično vodi unutrašnju i spoljnju politiku. Takođe po Ustavu je zabranjen govor mržnje a Zakon o zabrani diskriminacije to taksativno navodi, i gle, mnogo toga predsednik navodno svih građana Srbije to i javno kaže.
Dragan Eraković
