Sećanje za budućnost
Nakon godinu dana, prvog novembra, u Novom Sadu održaće se veliki komemorativni skup posvećen žrtvama pada nadstrešnice na železničkoj stanici. I ne samo u Novom Sadu već su ovakvi skupovi najavljeni i u svetskim metropolama, od Sidneja do Stokholma, tamo gde živi srpska dijaspora, ali se očekuje i podrška stranih studenata kolegama iz Srbije.
Ka Novom Sadu nezaustavljivo se kreću kolone studenata iz raznih pravaca, radosno dočekane u mestima kroz koja prolaze. Ta hodoljublja ponovo su probudila duboka osećanja kao što je to bilo i tokom velikih okupljanja u Novom Sadu prvog februara, dve nedelje kasnije u Kragujevcu, kasnije u Nišu i veliko „finale“ 15. marta u Beogradu…
Niko ne može zaboraviti kako su dočekivani studenti i srdednjoškolci na tim putešestvijima, noseći nešto najvrednije: ljudskost, saosećanje, solidarnost, ljubav… Nešto čega nema u ovim vremenima mobilnih telefona i svakovrsnih otuđenosti.
Videlo se to i sada na dočeku u Kosjeriću, Čačku, Kraljevu, Valjevu, Obrenovcu… i gotovo na svakom koraku kojim studenti prolaze. Režim, po ko zna koji put, igra se i šibicari, kao što je to zabrana da studenti prenoće u školama i javnim objektima. Ali, zato su izazvali još veću upornost i solidarnost, gde će dobronamerni ljude i porodice ugostiti studente.
U Plandištu smeštaj je ponudio lokalni sveštenik, ne hajući za moguću odmazdu crkvenog vrha, u Šapcu su đaci gimnazije i ekonomske škole izglasali blokadu jer su se direktori ovih škola usprotivili tome, mada je to u režiji naprednjačkih vlasti. Za sada se ne zna kako će noć povesti nekoliko hiljada studenata u Inđiji. I ovde su sva vrata javnih objekata zatvorena, moguće je da zanoće i na rasksrsnici. I to je nešto povoljnije nego kada su spavali na stadionu, a bio debeli minus.
I kako je najavljeno, to će biti komemorativni skup, miran, bez pištaljki, vuvuzela i baklji, i u tome je njegova veličanstvenost. Uostalom, i dosadašnji skupovi u organizaciji studenata bili su nenasilni, jedine incidente izazivali su pristalice režima. Tako je bilo 15. marta, kada su skup prekinuli pakleni zvuci akustične naprave, o čemu su se već izjasnile i međunarodne institucije, dok vlast to uporno negira. A bili su spremni i jurišnici, među kojima i ovejani kriminalci, da izazovu nerede širih razmera.
Tako je bilo i na velikom protetsu u Novom Sadu, petog novembra, kada su maskirani batinaši demolirali gradsku kuću, kao i za Vidovdan, kada je policija reagovala prekomernom silom i pretukla i uhapsila brojne studente. Zapravo režim se brani represijom, što izaziva još veći revolt, ali i raznim smicalicama i mahinacijama.
Primer su tzv. antiblokaderski skupovi, pa ovi poslednji u Vranju, Požarevcu i Kraljevu navodno su imali 39.000 učesnika. Naravno da se policiji ništa ne može verovati jer je u potpunosti u službi režima i bezakonja. I čudno, ti antiblokaderi traže da žive normalno, a ovde je svaka normalnost izbrisana.
Upravo su studenti, uz veliku podršku srednjoškolaca i poljoprivrednika, za ovih godinu dana pokazali da je ovde na vlasti mafijaška klika, i da dalje nema nazad. Naravno da prevrat ne traže na ulici, a izbori će doći kad-tad. Novi Sad i skupovi diljem Srbije i sveta pokazaće da je to ta nova, većinska, normalna Srbija.
Dragan Eraković
