Svetski dan kontracepcije se obeležava svake godine 26. septembra. Kampanja je pokrenuta 2007. godine na globalnom nivou, sa ciljem da se istakne važnost upotrebe različitih metoda kontracepcije i odgovornog seksualnog ponašanja tako da se omogući svim seksualno aktivnim osobama, posebno mladima, informisan izbor o njihovom seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja. Planiranje porodice je, takođe, pitanje seksualnih i reproduktivnih prava. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje i da ne strahuju od seksualno prenosivih infekcija i neželjene trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva neželjene posledice po njihovo zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) se zalaže za promociju planiranja porodice i kontracepcije kreiranjem smernica zasnovanih na dokazima o bezbednosti i pružanju usluga kontracepcije i obezbeđivanju ljudskih prava u programima kontracepcije.
Savremene metode kontracepcije obuhvataju kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo-injekcija), progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo-injekcija i implanata), intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom), barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa), spermicide, voljnu sterilizaciju žene i muškarca i hitnu kontracepciju.
Tradicionalni metodi kontracepcije su: apstinencija, metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi), metod prekinutog snošaja (coitusa interruptusa) i metod laktacione amenoreje.
Stanovništvo u Republici Srbiji pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4%) koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od savremenih metoda kontracepcije. Savremene metode kontracepcije su značajno manje koristile žene sa nižim obrazovanjem i žene iz najsiromašnijih domaćinstava. U istoj dobnoj grupi žena, procenat žena koje su udate ili žive u vanbračnoj zajednici koje su koristile savremene metode kontracepcije je manji i iznosio je 34,8%.
Tradicionalne metode kontracepcije je koristilo 17,1% žena uzrasta od 15 do 49 godina.
Od ukupnog broja žena uzrasta od 15 do 49 godina 1,1% je imalo namerni prekid trudnoće (0,9% devojaka uzrasta od 15 do 19 godina). Namerni prekid trudnoće je u većem procentu bio zastupljen kod žena nižeg obrazovanja.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji, nešto manje od dve trećine učenika I razreda srednje škole koji su stupili u seksualne odnose je koristilo (64,5%) kondom, dok je 13,2% kao metod zaštite prilikom poslednjeg odnosa koristilo pilule za kontracepciju.
