Pisma čitalaca
A, nekoliko puta sam sebi (i drugima), obećao da neću više reći ni reč o bljutavoj popovštini u Srbiji. Ipak, može li se ćutati kad vam pred očima „iščašuju“ ugaono kamenje slobodnog društva, njegovu etiku, pa i estetiku. Tema ovog teksta je Memorandum o razumevanju između dve značajne institucija ovog društva: države Srbije i Srpske pravoslavne crkve u pogledu osnivanja pravoslavnog univerziteta, potpisanog ovih dana.
Meni na prvi pogled liči na predozbornu homogenizaciju nacoško – klerikalno – putinovskog segmenta društva. Ni na šta se Aca ne obzire kad je u pitanju grabež za vlast, jer ovakve aranžmane ustav sekularne države ne odobrava. Ma šta onda mari da pred kamerama i ovakvim patrijarhom zaleleče kako su eto, neprijatelji spolja i iznutra, hteli da razore same temelje ovog društva. A temelji su, moral, pravo, pravda, estetika na način kako ih „propisuje“ taj srpski radikal – oduvek i zauvek sejač mržnje i patnje. Naravno, čuvanje temelja društva oduvek je u Srbiji bila privilegija ljudi u mantijama i sa dugim sablasnim bradama – od njih je duhovno mračnjaštvo u prošlosti cvetalo najzloslutnijim cvetovima. Zato se pitam, da li je „memorandum o razumevanju“ između države Srbije i SPC služi samo homogenizaciji biračkog tela ili smo zaista poklekli pred bradonjama i golobradim radikalom. Ali, hoću ovo da kažem. Nema nauke u crkvi – ni u jednoj. U njima je vera, ne preispitivanje sveta oko nas, već „večni nepokret“. Pa zamislimo da se vračevima i sveštenicima nismo otrgli, još bi smo verovali u njihove izmišljotine a oni bi i dalje gospodarili našim umom, srcem i slobodom. Zato, vi koji dolazite: mladi, radosni, poletni, zdrave logike i pameti – prozrite ovaj podvaljivački čin dva poglavara iste ideologije zatupljivanja duha ovog društva („Đuro lukrativni“ kao potpisnik, je „kolateral“). Jer, nije bezazleno. Znajte da su vrednosti kojima se na Svetoj gori klanjaju već nekoliko decenija, ono što su im u amanet ostavili Ratko i Radovan, raspitajte se čije slike im vise po manastirskim zidovima i konacima. Nemojmo da nas sutra iznenadi i sadržina njihovih nastavnih programa i planova (pa i obuka rukovanjem oružjem, kad im je već skladišteno u manastirima i crkvama širom „svetih srpskih zemalja“!). Posebno oprezni budite vi dečaci što vam sa čela blješte kokarde jer ne znate, nismo vas podučili, šta je njihovo „znamenje“! „Junake“ sa tim znamenjima pre trideset godina bodrili su i blagosiljali upravo bradati ljudi u mantijama pred pohode etničkog čišćenja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu. Od takvih se SPC nikada nije ogradila pa bi sada, takva kakva jeste, da nam obrazuje i vaspitava mladež u „duhu pravoslavlja“ o državnom trošku!
A, pre dva veka Dositej je povikao, „škole, škole a ne zvona i praporci“, a Aca nam posle toliko godina nudi da se na popovskom univerzitetu podučimo znanju i moralu! No, znamo mi kroz istoriju ovog plemena da su nemir i beda jedina stanja u kojima je radikalska vlast bila stabilna. I zato nam i danas kreira bedu antimodernog i konzervativnog kroz ustajalu baru pravoslavnog fundamentalizma.
Ne amin, nego nećemo!
U Šapcu, 17.05.2026.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
