Svaki sekund, svaki milimetar naših života

Govor dr Slobodana Popovića na mitingu Srpske napredne stranke u Šapcu koji je uzburkao javnost u Srbiji

Dragi moji Šapčani, dragi moji naprednjaci, dragi gospodine Vučiću. Dobro došao u Šabac. Šabac zna da bude dobar domaćin. Molim vas Šapčani, za takvog čoveka, jedan gromki, veliki aplauz, veći nego kada je Metaloplastika ovde osvajala Prvenstvo Evrope! Još jače! Jer on to vredi, zavređuje!

Ja ću danas da vam ispričam jednu moju, priču, vašu priču, jednu našu zajedničku priču, jednu priču Srbije. 2007, 2008, 2009. Zemlja urušena, pokradena, bez nade. Ljudi letargični, depresivni, uplašeni, iscrpljeni. Ja, sa svojom porodicom tražim način, Šta da radim, kako da radim, gde da idem. Planiram da odem iz ove zemlje, da tražim bolju budućnost. U to vreme nekako, baš jedan čovek kreće da radi. Zasukao je rukave. Nepokolebljivo, neumorno, išao je i rešavao probleme. Suočavao se sa poteškoćama. Išao dalje. Ustajao. Padao. Pa opet ustajao. Pravio rezultat. Mi smo krenuli za njim. Krenuli smo iskreno. Pošteno. Da mu pomognemo da uradi ono šta je naumio. Šta je njegova vizija. Naumio je da napravi bolju i napredniju Srbiju. Danas je 25. mart. Petak. Evo ovde smo u Hali sportova. Kakva je Srbija? Ekonomski… (uništena dobacuje neko iz mase) stabilna. Nije popio lekove. Poltički stabilna. Socijalno i društveno uređena. Na evropskom putu. Ljudi puni snage. Entuzijazma, želje da idemo dalje da nešto uradimo. Mi to i radimo. Ja, kao što vidite, tu sam ispred vas. Nisam otišao. Uhvatio sam se i ja u koštac sa problemima. Hoću i ja da pomognem koliki je moj kapacitet. Hvala tom čoveku, hvala što nas je poveo i što nas vodi u napredniju i bolju Srbiju. I možda je ovo i veće i bolje što je on tu danas nego ’86 i ’87, nemojte mi zameriti, kad smo bili prvaci Evrope. Grad naš Šabac, 24. aprila glasaće za nas. Uzećemo mi vlast. Vladaćemo mi ovim gradom. Imamo mi viziju. Imamo mi planove. Imamo mi mehanizme. Precizne. Prioritet će nam biti saradnja s republičkom vladom. Završićemo ono što oni godinama nisu mogli da završe. Industrijsku zonu. Biće to podsticaj za nove investicije, za nove investitore, za nova radna mesta. Projekat auto puta Ruma- Šabac samo što nije krenuo. Gradsko jezgo. Centar. Sredićemo. Parking garaže. Fali nam. Završićemo. Stvorićemo uslove za izlazak grada na Savu. Formiraćemo zelene zone. Zdravstvena i socijalna zaštita ovog grada su na jako niskom nivou. Sve su krivi oni. Posle ću sve to navesti. Šta su sve njihovi nerezultati. Al’ neću zaboraviti ni Mačvu, ni Pocerinu, ni Posavotamnavu. Neću zaboraviti ni stočare, ni ratare, ni voćare, ni povrtare.

Imamo ovde čoveka koji brine o svemu i koji će biti naša kapa i koji će biti naša zvezda vodilja, koji će nas voditi do svega toga i na republici i na lokalu.

Svi mi smo dužni, obavezni, svi mi moramo da obećamo ovom čoveku svaki sekund, svaki milimetar naših života, moramo dati kao pomoć njemu na njegovom putu bolje i naprednije Srbije. Svakoga minuta, svakoga sekunda, svakoga milimetra! Tu smo uz vas! Živeo Šabac! Živela Srbija! Živela Srpska napredna stranka! Živeo naš gospodin premijer Aleksandar Vučić!