Sutra 17. maja u počinje suđenje Savu Manojloviću zbog organizacije blokade Palate Srbije. Pozivam vas da se okupimo u 13h ispred ispred Prekršajnog suda u Ustaničkoj 14!
Krajem prošle godine čitava Srbija je ustala na noge. Rešili smo, svako od nas, da osvajanjem strateških saobraćajnica pokažemo samozaljubljenoj i autoritarnoj vlasti da su građani nosioci suvereniteta. Vlast je, u skladu sa svojom prirodom, pribegla upotrebi represivnog aparata. Bacali su trudnice preko putnih bankina, upregli su tužilaštvo koje ćuti na državnu trgovinu narkoticima i javno sumnjičenje njenih pripadnika za ubistvo Olivera Ivanovića.
Napisali su na stotine prekršajnih kazni, a mi smo im zajedno pokazali da je solidarnost blindirani oklop društva, jer su građani donirali novac kojim su te kazne potom pokrivene.
Činilo nam se da su naućili lekciju, da je gotovo sa banalnom primenom represivnog aparata. Krajem aprila, mom, pre svega prijatelju, Savu Manojloviću, stigao je poziv za suđenje. Apostrofira se kao organizator pobune. On je svestan odgovornosti i toga da je pozivom na građansku neposlušnost pozvao na kršenje važećih zakona. I to je u redu – od doktora pravnih nauka ništa manje nisam ni očekivao.
Ako pristanemo da se bavimo formalnostima, onda ćemo na ovu vest ostati ravnodušni. Ja, sa druge strane, osećam potrebu da vam se obratim i zatražim podršku, jer se ovde radi o formi koja previđa suštinu, o okolnosti koja nas neodoljivo podseća na dilemu Raskoljnikova iz jednog od najlepših romana ruske i svetske književnosti: da li je prestup opravdan ukoliko se postupa u ime višeg dobra?
I sam sam bio među legitimisanim ljudima. Bilo nas je šestoro, i od cele grupe jedino meni nisu poslali kaznu. Slučajnost? Ne bih rekao. Tada im, iz nama nepoznati razloga, nije odgovaralo da nekome od nas napišu kaznu. U državi u kojoj se pravda primenjuje selektivno, u kojoj je odluka da li ćete nekoga kazniti ako i kada vam to odgovara, pravde nema. Ne možete biti malo trudni ili malo mrtvi.
Pozivanje Sava na sud je proizvod tog izvitoperenog pogleda na svet, računice da će zaprećenom kaznom od 120.000 dinara uspeti da ga zauzdaju, a moja poruka je da ih podsetimo na preambulu ustava Republike Francuske, najnovijih prijatelja naše kukavičke vlasti, da ih podsetimo na član 35. Ustava iz 1793. koji glasi da kada vlast narušava prava naroda, pobuna je za narod i za svaki deo naroda najsvetije pravo i najneophodnija dužnost.
Vidimo se sutra u 13h ispred Prekršajnog suda u Ustaničkoj 14!
Prodaja nije opcija!
Luka Tripković i Tim Kreni-promeni