Sandra Fajfrić Kolaković, koordinator Škole rukometa ŽRK „Medicinar“
Aktuelni prvak države ŽRK „Medicinar“ odlučio je da posvećenost i rad sa mlađim kategorijama podigne na viši nivo, te je za koordinatora Škole rukometa postavio Sandru Fajfrić Kolaković, bivšu rukometašicu, selektorku reprezentacije, čija priznanja govore za sebe. Ponikla je u ŽRK „Medicinar“, bila prvak svih pionirskih i kadetskih prvenstava od 1982. do 1986. godine, 1986. godine juniorski prvak SFRJ, a 1988. godine sa ekipom zauzela drugo mesto na istoimenom takmičenju. Kao seniorka, osvojila je deset nacionalnih prvenstava i devet kupova sa ŽRK „Budućnost“ iz Podgorice. Sa ŽRK „Krim“ iz Ljubljane osvojila je Ligu šampiona 2002/2003 godine, sa reprezentacijom SCG bronzu na Svetskom prvenstvu u Italiji 2001. godine i nosilac je Nacionalnog priznanja Republike Srbije. Godine 2006. bila je trener ženske reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, a od 2007. do 2014. godine vodila mlađe kategorije ŽRK „Budućnost“ iz Podgorice i reprezentaciju CG.
-Ceo život sam u rukometu, poslednjih nekoliko godina stalno sam u Šapcu i upućena sam u funkcionisanje „Medicinara“, budući da je otac, Petar Fajfrić, bivši igrač „Metaloplastike“, sada u upravi „Medicinara“. „Medicinar“ je moja prva ljubav, pratila sam sva zbivanja u njemu i klub se zaista razvijao iz godine u godinu i sa velikim ambicijama išao napred. Ljudi su se u početku snalazili, improvizovali, postali dopadljivi, napravili dobre odluke za prvi tim, a Grad je postepeno shvatio na pravi način koliko ti ljudi, entuzijasti, ulažu u klub. Naravno, akcenat rukovodostva je uvek bio na prvom timu, jer su sve oči uprte u njega i on je „prvo oko grada“- kaže Fajfrić Kolaković, posebno ističući Zorana Obrenovića Ćelu, koji je pokrenuo rad sa podmlatkom, budući da je bilo prirodno da svaka ekipa ima svoju školu rukometa, a njena želja je da svoje znanje i stečeno iskustvo pokloni „Medicinaru“ i nastavi započetu ideju.
-Deca su mi odrasla i krenula su svojim putem, suprug je trener Irana i ima puno obaveza. Stoga sam vreme koje provodim ovde poželela da upotrebim tako da se posvetim promeni organizacije i načina funkcionisanja škole, na terenu i van njega. Završila sam trenerski fakultet, pored menadžmenta, specijalizirala sport i fitnes, sad treba da odbranim rad na magistarskim studijama- vaspitanje i obrazovanje dece, tako da, pored iskustva sa terena, imam i teorijsko i ono najvažnije- veliku ljubav prema rukometu, radu s decom. Uživam u tom ambijentu osmeha, energije, napravila sam veliki preokret u životu, porodici i došla da dam celu sebe i da u ovom gradu, koji ima toliko dobre dece, podignem Školu rukometa na viši nivo- podvlači ona i dodaje da pomoć i saveti oko organizacije stižu od „Metaloplastike“, koja je taj posao obavila mnogo ranije.
Od 1. novembra, treninzi se obavljaju po novom režimu, pod sloganom: „Ako je juče prošlost, a sutra samo obećana pozajmica, onda je sadašnji trenutak jedina izvesnost. Ne propusti ga!“ Dobra saradnja sa Ekonomskom školom se nastavlja, čije rukovodstvo izlazi u susret u pogledu termina za sve kategorije. Generaciju 2002/2003 godište vodi Tanja Podnar, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja, a generaciju 2003/2004 Sandra Kolaković sa saradnikom Dejanom Šobićem. Mlađe (2008 /2009/2010)) i starije (2006/2007) kategorije u mini rukometu vode Sandra Kolakovič sa saradnicima- Aleksandrom Obrenović, koja je ranije vodila stariju generaciju, profesorka je fizičkog vaspitanja i bivša sportistkinja i članica „Medicinara“ i Vladimir Pavlović. Sa golmanima svih selekcija radi Aleksandra Pavlović.
U četvrtak, 9. novembra, u 20 sati u sali Kulturnog centra biće organizovan sastanak sa roditeljima, koji će imati priliku da se upoznaju sa pravilnikom o obavezama i odgovornostima, ponašanju roditelja i dece i da pitaju sve što ih bude interesovalo iz oblasti rada sa decom.
-Kad ljudi koji rade sa decom deluju iz svojih najboljih oblasti, deci dajete sve uslove da bi ostvarila napredak. Do sada je davan maksimum skodno uslovima, ali mi sad pravimo bolje uslove i u okviru tih uslova ćemo da se ponašamo. Moramo povećati broj treninga, kako bismo podigli kvalitet rada. Doći ćemo do toga, jer ovo je proces. Svi imamo dobru nameru da ovu školu unapredimo. Moja deca su velika, ali to ne umanjuje moju brigu o tuđoj deci, roditeljima, njihovim očekivanjima. Imaće priliku da meni, koja sam nosilac projekta, postave sva pitanja iz oblasti rada sa decom- podvlači ona, dodajući da joj je želja da klub i grad proizvodi, ne samo reprezentativke, nego i dobre sportske radnike, koji će se naučiti takmičenju, životu, borbi, timskom radu, uklapanju, ponašanju u pobedi i porazu, te da se obrazovno, vaspitno i sportski usavršavaju u svakom pogledu.
-Poraz podseti pravog sportistu koliko još treba da radi. Kad cela ekipa tako razmišlja, uz pravilno rukovodstvo, tu se pravi rezultat. U sportu je važno pobediti na pravi način, ako izgubiš od kvalitetnijeg protivnika ne treba biti tužan, već razmišljati kako da poboljaš svoj kvalitet stalnim radom na sebi- ističe.
Cilj Škole rukometa je, navodi, da se iz kadetske generacije, za dve godine, kroz kvalitetan, ciljan rad, stvori bar tri igrača za prvi tim, a iz pionirske za četiri godine iznedri bar pet- sedam devojčica, kvalitetnih igračica, dok je osam godina potrebno da se od igračice iz „pačića“ napravi sportista za prvi tim. Budući da će im „Medicinarova“ Škola rukometa ponuditi kvalitetne uslove, stručan rad i takmičenja shodno uzrastu, ti ciljevi su u dogledno vreme sigurno ostvarivi.
D.Dimitrijević
