Srpski Vidovdani
Za Vidovdan studenti su najavili veliki skup u Kraljevu. Nakon veličanstvenog okupljanja na Slaviji 23. maja, sa oko 200.000 građana, bio je skup i u Novom Sadu 20. juna, gde je po policijskoj proceni bilo oko osam hiljada građana. Simptomatično, predsednik države, po starom običaju, dvostruko je umanjio i ovu brojku, ali u svakom slučaju „dovoljno je bilo prisutnih“. Pogotovo ako je to bilo na tropskoj vrućini od 35 stepeni, u hladu.
I ne manje važno, u predvečerje tog skupa, u petak je na RTS bila specijalna emisija, baš kao i pred 15. mart, sa monstruoznim optužbama protiv studenata o simuliranoj upotrebi „zvučnog topa“. I sve se to događa kada Više tužilaštvo u Beogradu ne zna kako da se izvuče iz sopstvenih brljotina u istrazi ubistva na Senjaku, neverovatnoj državnoj blamaži sa izletom 87 lojalista u Tivat, krpljenju „rupa“ tzv. Mrdićevih zakona, a mali šlag na tortu je i gostovanje kineskog badmintonskog prvaka u Predsedništvu…
Ovaj pokušaj navlačenja nekakvog terorističkog predzanaka, kao što to izjavi ministar pravde, prevazilazi dosadašnje mrziteljstvo i obračun sa studentima. Nisu ih uplašili hiljade privođenja i hapšenja, vrlo često sa nedokazljivom a teškom optužbom o napadu na ustavno uređenje. Samo čudi otkud toliko poslušnosti i udvorištva pravosudnih organa da istraju u tome, kad je ovde implementirano evropsko zakonodavstvo.
Za utehu bilo je i nedavno odbacivanje optužnice zasnovane na nezakonito pribavljenim dokazima protiv studenata uhapšenim na prošlogodišnjem Vidovdanskom protestu. Iskontruisana optužba o terorističkoj organizaciji eliminisala bi studentski pokret kao najaču političku opciju za predstojeće izbore. Sve što je do sada vlast preduzimala bila je kontraproduktivno, i ovo je još jedan očajnički potez.
Studenti jačaju svoje pozicije, jer su uložili ogromnu energiju, i ono što je navažnije, imaju neupitno poverenje velikog broja građana. Pored onih epskih putešestvija diljem Srbije, najmasovnijih protesta u dosadašnoj poltičkog istoriji, načinili su i strateške korake u umrežavanju građana koji ih podržavaju, kao onih 400.000 potpisa sakupljenih u jednom danu, ali je urađena i do sada neviđena marketinška kampanja sa nalepnicama kao i štampanjem slogana „Studenti pobeđuju“.
Kao i prošli skupovi u Kraljevu očekuje se masovan odziv kolega sa drugih fakulteta kao i građana, a za leto, ma kako bilo užareno, planiran je najmasovniji obilazak domaćinstava u akciji „od vrata do vrata“. Tome režim ne može da se odupre, nema te medijske kampanje koja može da zameni direktan razgovor sa građanima.
Iako mnogo toga u Srbiji počiva na Kosovskom mitu i Vidovdanu, pre svega da je tada Srbija izgubila najvažniju bitku čije su se posledice osećale vekovima, nekako istorija govori drugačije. Najposle Bajazit se povukao iz Srbije, a u Angorskoj bici je poražen i ponižen dok je despot Stefan Lazarević ispraćen od mongolskog kana uz sve vojne počasti a srpski vitezovi zadržali su oružje.
U ovoj modernoj istoriji bio je Vidovdanski skup na Gazimestanu, 1989, opet se zveckalo oružjem, ali je Srbija izgubila mnogo toga sa Miloševićem. Vođeni su ratovi bez zvaničnih objava, a od nekadašnje SFRJ, koja je bila prva na redu za prijem u Evropsku zajednicu, Srbija je bila u pogrešnom vozu nakon pada Berlinskog zida. Za razliku od nasleđenog mita važno je da se ova studentska bitka vodi dugoročno i planski, a ulog je ogroman, pobeda protiv mafijaške države i sistema ogrezlog u korupciji. I kod njih nema političkog šibicarenja, ne traže ništa za sebe, već jednostavno da institucije rade svoj posao i da se poštuje zakon.
Dragan Eraković
