Jasmina Petrović „krije“ se iza profila na Instagramu pod nazivom „Magična nit“, profila koji je svojevrsna oaza za decu, ali i starije koji vole igračke. To nisu obični igračke koje se mogu kupiti u prodavnicama, već unikatne, u koje je uložila svoje vreme i ljubav. Sve igračke hekla po narudžbini. Ova mlada Šapčanka majka je dvoje dece, ima redovan posao i uspeva da se bavi i heklanjem igračaka kako bi usrećila brojne mališane.
- Pored brige i vaspitavanja dece imam i svoj redovan posao, ali se takođe bavim i heklanjem igračaka. Tehnika se zove „Amigurumi“, japanska reč koja znači „punjene male igračke“. Zbog svih obaveza, moj dan mora da bude potpuno organizovan. Prvo, deca idu u različitim smenama u školu, imam obaveze u kući oko njih, ručka, domaćih; drugo, ja na svom redovnom poslu radim po smenama; treće, na sve to moram da nađem vreme da se bavim igračkama, pre svega zato što volim, a zatim jer se to razvilo u moj dodatni posao – rekla je za „Podrinske“ Jasna.
Koliko dugo se baviš heklanjem igračaka i gde pronalaziš inspiraciju za igračke?
- Bavim se već nekoliko godina ovim poslom a inspiracija je svuda oko mene. Inspirišu me crtaći, dečje pesmice, životinje, predmeti… Stvarno je inspiracija svuda. Najčešće sada radim po porudžbini, pa sam sad radila nekog zeku iz „Plavke“. Ljudi mi pošalju sliku šta žele i pitaju me da li mogu to da uradim. Tada se u mojoj glavi rodi ideja kako bi to moglo da se uradi, jer ne postoji za sve igračke šema po kojoj se rade. Tako da sklapam igračku, da bi na kraju bila ono što su mi tražili.
Koliko vremena je potrebno da bi se isheklala jedna igračka?
- To zavisi od toga koliko je složena igračka. Neke mogu da se urade za tri ili četiri sata aktivnog rada. Ali ima igračaka za koje mi je potrebno i do dva-tri dana. Miki ili Mini Maus, Spajdermen, ili ako je neka koju do sad nisam radila, iziskuje mnogo više vremema. Naročito kod novih igračaka, tu počinjem, pa oparam, pa ponovo heklam jer prosto dok se ne odradi ne mogu da vidim da li je neki deo dovoljno velik. Minimum sam do sad, za ove četiri godine, uradila oko 200 igračaka, a sigurna sam da je broj veći.
Čuli smo gde nalaziš inspiraciju, ali verujem da naše čitaoce zanima i gde nalaziš motivaciju za ovaj dodatni posao, pored svih redovnih obaveza?
- Moja deca se oduševljavaju svakom igračkom koju napravim, nekad im je čak i teško što neće ostati njima. Ne znam da li se stvarno oduševljavaju ili da mi daju podstrek (smeh). Povratna informacija dece za koje roditelji naručuju igračke takođe može se opisati jednom istom rečju: oduševljenje. Skoro mi je baš prijateljica naručila za svoju decu dve igračke, došli su da ih lično preuzmu od mene i zaista se ta radost na njihovim licima teško može opisati. Posle toga sam srela dete na putu do posla, koje dotrčava do mene, grli me i govori mi: „Hvala što si mi uradila Simbu“. Čista dečja radost, sreća njihova, to je moj pokretač, moj najveći motiv.
Kako si došla na ideju da počneš ovim da se baviš?
- Zahvaljujući jednoj bebi iz bližeg okruženja ja danas heklam igračke. Suprugova sestra je poželela zvečku za svoje dete, poslala mi je sliku i pitala: „Ujna, da li bi ti mogla da nam napraviš ovo“. Nisam mogla da odbijem, te sam probala i uspela da realizujem njenu zamisao. Zatim sam napravila igračku ovčicu, koja je složenija, nakon čega sam shvatila da ja mogu to da radim, mogu da heklam igračke. To se pročulo prvo u mojoj okolini, onda sam napravila nalog na Instagramu, pa sarađivala sa nekoliko influensera i na taj način je naša „Magična nit“ rasla.
Pretpostavljam da si imala i predznanje kada je reč o heklanju?
- Znala sam da heklam. Na primer, svake godine sam plela šal. Iliti, volela sam pletenje, heklanje i znala sam samo osnovno, ne i da radim nešto složenije. Uz igračke sam učila i te složenije radove. Bilo je trenutaka kad se zapitam, gledajući tutorijale na internetu: „Gde je ova žena počela“. Na kraju sam shvatila i evo danas radim igračke po želji.
