Volela bih da govorim o atmosferi na protestu – ljudi se još uvek skupljaju, očigledno je da je postojao neki skepticizam oko ove ideje i plana, ali moram da priznam da se određeni broj studenata i mladih stvarno odvažio i došao da iskaže nezadovoljstvo.
Mislim da je jako bitno da ostanemo istrajni i da što više ljudi dođe jer posmatranje iz svog doma više ne pije vodu.
Devedesetih su ljudi dolazili na proteste ne samo zbog gladi i loše situacije, nego jer su brinuli jedni o drugima. Tada nisi mogao da znaš da li ti je drug/drugarica okej, već si morao da ideš da proveriš. Danas su ljudi samo posmatrači i zadovoljni su time, što je jako zabrinjavajuće.
Jako mi znači podrška mojih profesora, što do sada još uvek nigde nisam pomenula. To su ljudi koji su mi neposredno i jako brižno dali podršku i ponudili bilo kakvu pomoć. Podrška ljudi koji su vama uzor znači, pa makar bila i privatna. Govori o tome da niste jedini koji vode ovu bitku.
Staša Cvetković, studentkinja Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
