Predstava „Lift“ premijerno izvedena u Šabačkom pozorištu
Predstava „Lift“ po tekstu Saše Simonovića i u režiji Ivana Tomaševića premijerno je izvedena u petak u Šabačkom pozorištu. Putovanje liftom od prizemlja do nekog sprata je vreme u kome se odigrava, ali iz perspektive poslovnog mladog čoveka Teda (Dušan Simić) koji radi u toj zgradi. Na tom putu još troje ljudi, različitih, a opet istih, sa njim dele istu sudbinu- strah od suočavanja sa okolnostima, koje će, makar i za milimetar, promeniti njihove uštogljene živote.
-U takvoj situaciji ljudi pokažu sve svoje strahove, osobine za koje ni sami nisu znali da ih poseduju. Mi smo imali slobodu da priđemo tekstu na način da lift predstavlja metaforu života i pošli od toga šta se desi kada život „zaglavi“, stane. To su verovatno oni trenuci kada čovek doživi tešku bolest ili neku nesreću, pa onda dok se leči kaže sebi da će sada drugačije da živi. Međutim, pošto je to dugme u liftu već pritisnuto, život mora da nastavi svojim tokom, takve ideje o promeni života često se ne ispune, nego se čovek posle takvih nesreća vraća u ritam i tempo koji nam ovaj život i tehnologija nameću redovno- ističe Ivan Tomašević, u komadu Derel, doktor psihijatrije u penziji, koji iz ugla Teda ima tajnu vezu s njegovom majkom zasnovanu na pohlepi i želji da se dočepa njenog bogatstva.
On istovremeno u trenucima opšte panike deluje kao glas razuma i pokušava da sve aktere iz skučenog prostora „preseli“ u neke druge lepše i spokojnije predele, da im pomogne da izmaštaju da su u nekom drugom okruženju kako bi se osetili spokojnije dok čekaju majstore i izbavljenje.
Aneta Tomašević u predstavi igra Lolu, ženu slobodnog i naizgled vedrog duha. Ona navodi da smo mi konstantno u jednom liftu koji ide gore- dole i to je kao neka amplituda života.
-Nekad vam je lepo, pa malo zastane. Ovaj lift se zaglavio i u njemu je četvoro različitih ljudi koji se ne poznaju. Svako od njih ima svoju priču i u tom liftu doživljava neki preobražaj- objašnjava Tomaševićeva.
Ovo je priča iz vizure jednog lika, mladog gospodina Teda koji je prezaposlen i taj lift mu daje signal da je vreme da uspori, zastane i vidi gde je i šta je to što je vredno, napominje Aleksandra Ristić, u komadu Alisa, mlada poslovna žena koja pokušava da zavede Teda. Simić se saglasio da je pred njim bio izazov da savlada veliki glumački zadatak i prođe zajedno sa kolegama neobičan proces preispitivanja koji je on doživeo i kao lično preispitivanje emocija, strahova i mogućnosti u samom poslu.
-Predstava kod publike prolazi na interesantan način, jer u početku ta situacija u kojoj se nađu četvoro ljudi kada se lift zaglavi deluje izuzetno smešno, duhovito. Onda kreće injekcija gorčine gde se, verujem, ljudi identifikuju i pronalaze sebe u tom liftu, zapravo ovom vremenu koje nas melje i gde jurimo i žurimo, a nemamo nimalo vremena za svoj lični i privatni život- podvlači Simić.
Njegov Ted je tokom predstave na stalnoj vezi sa sekretaricom (Sonja Milojević), od koje očekuje rešenje i pomoć u naizgled bezizlaznoj situaciji.
„Svi u nekim trenucima osetimo skučenost, teskobu, manjak prostora- u sebi, i oko sebe. Srećni su oni koji to osete povremeno, neki od nas nikad ne prestaju. Ako je ljudski um ceo jedan univerzum, kako se ponaša onaj u čijem telu se um nalazi, kada se taj univerzum svede na uokviren prostor, na okolnosti koje ne može da kontroliše, na okruženje ljudima koji iz njega izvlače ono najgore? Šta kada um prestane da kontroliše telo, a telo počne da vlada umom? Trudeći se da pronađem izlaz, nailazio sam na zidove“, navodi Simonović.
Scenografiju je osmislio Ivan Tomašević, kostimograf je Selena Mladenović, a za izbor muzike su zaduženi Ivan Tomašević i Dušan Simić. Predstava je rađena u koprodukciji Scene Maska, Šabačkog pozorišta i Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“ Aranđelovac, a pomogao je Grad Šabac.
D.Dimitrijević