Duško Jeličić je četrdesetčetvorogodišnji menadžer prodaje
Duško Jeličić je četrdesetčetvorogodišnji menadžer prodaje koji i pored poslovnih i porodičnih obaveza svakodnevno pronađe vremena za trening. Tokom prethodnih godinu dana, istrčao je više trka sa preprekama, na kojima je bio jedan od starijih učesnika, ali isto tako jedan od učesnika sa najboljim vremenom. Kaže da se sportom bavi od sedme godine, prvo je trenirao karate, zatim Američki fudbal, a sada je član kluba „Aj em fit“ gde svakodnevno trenira i sa kojim ide na „OCR“ trke sa preprekama. Za Podrinske govori o tome kako biti u top formi i nakon tridesetih, kao i gde pronalazi snagu i inspiraciju.
Koliko je važan redovan trening?
-Živimo u vremenu koje iziskuje brz život, pun stresa i pun situacija koje u čoveku bude nervozu i osećaj preopterećenosti. U toj brzini potrebno je naći „izduvni ventil“ koji, koliko toliko usporava ili jednostavno neutrališe taj osećaj napetosti. Bekstvo iz svakodnevice koje nam nameće svakodnevni ritam. Meni lično odlasci na trening i na trke predstavljaju pre svega bekstvo od stresa koji svi mi imamo a samim tim i održavanje kondicije i zdravog razuma. Okolina u kojoj treniraš i društvo konkretno u teretani u koju idem, je takvo da može da se zaboravi na sve prepreke i situacije koje trenutno postoje makar na sat vremena. Jer problemi ne postoje, samo situacije koje zahtevaju rešenje a kroz vežbu, rešenja dolaze sama.
Na koliko si trka bio u prethodnom periodu, i kada ti je bilo najteže?
-Na „OCR“ trke sam krenuo pre ravno godinu dana. I to sasvim slučajno. Pozvao sam prijatelja na kafu koji se u tom momentu nalazio na jednoj trci. Otišao sam tamo i rekao sebi, pa što da ne? I tako je počelo. Do sada sam učestvovao na desetak trka u Srbiji a plan mi je da u 2022. probam i neke trke koje se dešavaju u susednim državama. Sto se same težine trka tiče, svaka trka je specifična na svoj način, teren, prepreke, brdo, kamenjak, potok, jezero ili blato. Svaka trka nosi određenu težinu ali jedno je zajedničko – najteže je mentalna snaga. Od same mentalne snage zavisi da li ćeš istrčati ili odustati. Najteže je na polovini trke kad sebi kažeš „šta ću ja ovde“. Tada nastaje borba sa samim sobom. Ali na kraju kad završiš i pređeš stazu od 13, 15 ili 21km i proradi u tebi adrenalin i shvatiš šta si uradio, već počinješ da tražiš sledeću trku. Ali, recimo prva moja trka je bila i najteža, to probijanje leda i borba sa samim sobom je bilo neverovatno iskustvo.
U teretani i na trkama si stariji od dosta vežbača, ali si isto tako i u boljoj formi od većine njih, koja je tvoja tajna?
-Ima jedna pesma „šta mi mogu godine kad je srce mlado“, nema tajne, jednostavno kako se ponašaš tako ćeš i uspeti. Bitno je prvo voleti, pa postaviti cilj, to su dva preduslova. Veruj u sebe, slušaj telo šta ti govori i vremenom će se rezultati pokazati.
