Informacije od javnog značaja
Početak ovogodišnje pozorišne sezone u Šapcu može se smatrati kao jednim od najsramnijih u istoriji Šapca i pozoršnog života u gradu. Ne samo zbog toga što nije započelo premijerom, kako to tradicija nalaže, Šabačkog pozorišta,
već zato što je gostujuću predstavu „Bogojavljanje“ gledalo, zvanično, samo 38 gledalaca sa plaćenom ulaznicom od kojih sam jedan bio ja.
Prema dobjenim „informacijama od javnog značaja“ koje je direktorka Aleksandra Delić saopštila, ugovor sa produkcijom Beo Art iz Beograda podrazumevao je da se prihod od 38 prodatih ulaznica, koje su koštale 1.500 dinara, raspodeli tako što Beo Artu pripada 70% od inkasiranih 57.000 dinara a ostatak ostaje Šabačkom pozorištu kao zarada.
Delićka „preveslala“ Beo Art
Mudra i snalažljiva Aleksanda Delić uspela je da „prevesla“ beogradsku Produkciju Beo Art i da na otvaranju pozorišne sezone dovede Svetozara Cvetkovića, Nebojšu Milovanovića i Milovana Filipovića da, na šabačkim daskama koje život znače, odigraju predstavu za samo 39.900 dinara.
Njenu domišljatost trebalo bi da iskoriste sva pozorišta širom Srbije i da svoje ljubitelje pozorišta, bar jednom mesečno, obraduju nekom vrhunskom predstavom za male pare.
A šta će na ovo reći Produkcija Beo Art ostaje da se vidi!
Međutim, direktorka, Aleksandra Delić, se nije udostojila da uz odgovor dostavi i ugovor kao ni potvrdu koliko je produkciji Beo Artu uplaćeno novca što navodi na pomisao o ozbiljnoj obmani javnosti, zloupotrebi i malverzacijama koje su se dogodile na samom početku pozorišne sezone. O čemu bi nadležni inspekcijski organi trebali da povedu računa.
Prvo što upada u oči je objašnjenje direktorke da je 108 ulaznica poklonjeno „ljubiteljima“ pozorišta pa ostaje nejasno šta to znači. Da li su „ljubitelji“ pozorišta samo oni koji ulaznice dobiju za džabe? Ali i šta su oni koji ulaznice kupe? Budale!
Naravno, da ovakvo objašnjenje ima i mnogo nelogičnosti:
- Kako je moguće da Beo Art pristane na ovakav ugovor i na samo 39.900 dinara kada se zna da je ovo komercijalna predstava za čije izvođenje postoji tačno određena tarifa koja, po nezvaničnom saznanju, iznosi između 300-400.000 dinara?
- Kako je moguće da Beo Art, koji predstave radi prevashodno iz komercijalnih razloga, dakle radi profita, progleda kroz prste Aleksandri Delić i odrekne se prihoda za 108 poklonjenih ulaznica koji bi iznosio113.400 dinarа?
- Kako su se osećali glumci kada su shvatili da predstvu igraju za 38 plaćenih ulaznica i 108 poklonjenih što iznosi malo više od trećine kapaciteta Šabačkog pozorišta a sva ostala sedišta, 166, su bila prazna?
- Da li je na ovaj način Beo Art obmanuo sva druga pozorišta u kojima je ova predstava igrana po nekim drugm uslovima?
I, kao što vidite, poštovani čitaoci, mnogo je u ovom slučaju ozbiljnih „nejasnoća“ što navodi na pomisao da je Aleksandra Delić, kao direktorka, ozbiljno oštetila budžet Šabačkog pozorišta ali i budžet grada iz koga se pozorište finansira.
Ivan Kovačević
