Šta je tu za čestitanje?

0

TANKA JE NIT IZMEĐU HEROJA I IZDAJNIKA

Fudbal je naša najvažnija sporedna stvar na svetu. I, o njemu svi znamo sve. Tako se, sa kolena na koleno, prenosi priča kako smo mi, Jugosloveni, te davne 1930. godine pokradeni na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu održanom u Montevideu (Urugvaj). Sjajan film i seriju o tome snimio je Dragan Bjelogrlić. Dakle, nikada, ni jedna generacija nas Srba (jer je tadašnja reprezentacija Jugoslavije uglavno bila sastavljena od srpskih fudbalera), neće, i ne može, zaboraviti tu sportsku krađu i nepravdu. Pre svega sudije Žilberta de Almeide Rego (Brazil). Ali ni to da je urugvajski policajac u igru vratio loptu koja je izašla sa terena a oni, Urugvajci, postigli gol koji je sudija priznao. Tako je mnogo bolja ekipa, na nesportski način, izgubila utakmicu.

E, sad, pitam ja vas, poštovani čitaoci, da li je bilo ko od vas, ko je gledao tu seriju (Montevideo Bog te video) i jednog trenutka pomislio da je urugvajskoj ekipi trebalo čestitati.

Nešto slično, samo u političkoj utakmici, se događa ovih poslednjih meseci i u Šapcu. Na izborima. Neviđena krađa. Krađa koja je, na neki način, gora od one sa „ćoravim kutijama“ kada se glasalo za Kralja ili Tita. Kažem gora jer tada su birači bili prevareni a danas su oni, svesno ili nesvesno, prodali svoj glas, „prodali dušu Đavolu“, prodali naš grad, prodali budućnost svojih potomaka i svih nas. Za siću! I svi će, u istoriji, ostati zabeleženi kao izdajnici i saučesnici u kriminalnim, protivzakonitim, radnjama. A istorija ne prašta.

 

Šta se ono iza brda valja?

Zato je u javnosti, prosto neverovatno, odjeknula vest da je jedan od učesnika ove „prljave“ utakmice čestitao političkim protivnicima „pobedu“. U stvari „izbornu krađu“. I to mnogo pre nego što je utakmica i završena. To je dalo povod čaršiji da svašta priča. A šta je prava istina doznaće se kad tad. Da li je u pitanju pritisak policije, tužilaštva, sudstva ili čak državne bezbednosti koji su se očito stavili na stranu nečasnih radnji i postali saučesnici u kriminalu iako im je posao i zadatak da te radnje i kriminal sprečavaju. Ili je, prosto, u pitanju trgovina jer su naprednjaci ponudili nešto što se ne odbija. Takođe, oni malo upućeniji misle da su u svemu ovome upleteni i prsti kuma ovog lokalnog političara koji je posle objave „čestitki“ doživeo, na društvenim mrežama, neviđeni orgazam i ekstazu sa sve stenjanjem: To kumeeeeeeeee!

 

Tragedija još traje

Međutim, „pozorišna“ predstava „Šabačka tragedija“ još traje. Ostaje da se odigra i treći čin. Mada niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je tu kraj. Jer „režiser“ i „scenaristi“ mogu ovu predstavu još da produžavaju. Kao špansku seriju. A kraj će biti onda kada na izbornu scenu bude spuštena „zavesa“ i ugašeno svetlo.

Da li će, posle ove „predstave“ Šabac ostati u mraku ili će neko „upaliti“ svetlo zavisiće od odluke Upravnog suda ali i od razumnijeg i čestitijeg dela glasačkog tela.

I još nešto: Tanka je nit između heroja i izdajnika.

NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!

Ivan Kovačević

Facebook komentari

Leave A Reply