„Otpiši mu kako znaš, vladiko, i čuvaj mu obraz ka on tebi“
Konačno srpska Vlada je dobila Ministarstvo za dijalog, kao krajnji izlaz za rezultantu domaćih isključivosti i monologa. O nekoj zadnjoj prilici i da su stvari otišle predaleke dovoljno svedoči da će se dijalog vlasti i opozicije voditi uz posredništvo predstavnika Evropskog parlamenta. Istina da je dijalog civilizacijska tekovina, još od starih Grka, ali je ovaj potez vlasti dosta zakasneo. Već ranije je Aleksandar Vučić najavljivao unutrašnji dijalog o Kosovu, ali se to izjalovilo, jer to je bio govor u prvom licu, ma kako tema bila značajna, a o Kosovu domaća javnost nikada nije obaveštena o toku pregovora. Pred izbore, parlamentarne i lokalne, održane su sesije na Fakultetu političkih nauka uz posredništvo predstavnika Evropske unije, ali nije učinjen nikakav pomak. Niti su mediji oslobođeni, niti su pružene bilo kakve garancije za fer i poštene izbore, što je dovelo do bojkota izbora. Sada već ogoljena Vučićeva autokratija nekako mora pod pritiskom Evropske unije da učini pomak da dođe do iole prihvatljivih uslova za izbore 2022. godine. Ali, učinak vlasti je poguban. Najpre u bivšem Parlamentu opoziciji nije dato da govori, počev od rasprave o najvažnijme aktu – budžetu do vređanja opozicionih poslanika. Prvi višestranački parlament 1990. godine u poređenju sa prethodnim bio je po dostojanstvu i načinu rasprave Atinska agora. Prvi udar na kulturu dijaloga bio je dolazak Vojislava Šešelja i njegovih radikala koji su do krajnih granica srozali nivo pristojnosti. Iz tog šinjela proistekao je i Aleksandar Vučić u svim dosadašnjim funkcijama na vlasti kao i u preteranim obraćanjima javnosti. Ali nigde tu nije bilo dijaloga, nikada nije pružio prave odgovore na brojnim konferencijama za novinare, nego je to bila ili zamena teza ili omalovažavanje novinara kao i opozicije. Prilikom nedavnog gostovanja na TV Vijesti u Podgorici pokazalo se koliko Srbiji nedostaje taj profesionalni pristup novinara i koliko se ovde u Srbiji Vučić bahato ponaša prema ovoj profesiji. Bilo da je u pitanju afera „Krušik“, „Jovanjica“, prodaja vojvođanske zemlje Arapima, kako se gradi Beograd na vodi… Sigurno da se crnogorska javnost zgražavala zbog krajnje niskog nivoa i primitivnog rečnika koji je Vučić upotrebio pogotovo navodeći svoje nadimke, koji u pristojnom svetu nisu za navođenje. To je i pokazatelj nedostatka domaćeg vaspitanja i elementarne kulture. I kad je takav onaj od koga sve zavisi, ovi njegovi čauši su još gori: Martinović, Rističević, Vulin… trudeći se da ga i nadmaše u vređanju bilo opozicije bilo po njih nepodobnih medija… U Srbiji u kojoj vlada medijski mrak, gde najvažniji elektronski mediji otvoreno rade kao propagandni servis vlasti, u kojoj se već generacije vaspitavaju na skarednim rijaliti sadržajima, zatrovan je i ogroman prostor tzv. društvenih mreža. O podmuklosti naprednjačke vlasti dovoljno govori što im je oko osam hiljada lažnih i onih najbestidnijih profila ukinuto, što se plaća više od tri hiljade botova da truju i vređaju neistomišljenike, gde se Srbija guši u najprimitivnijem rečniku… To je vrlo teško ispraviti, ako se već hoće nekakav dijalog, jer to podrazumeva pristojnost pre svega.
Za razliku od republičkog parlamenta, u prethodnom sazivu Gradske skupštine u Šapcu, opozicija je koristila više od 80 odsto vremena za raspravu. Sednice su trajale po desetak i više časova, i na sva pitanja gradskoj vlasti dobijani su i adekvatni odgovori. Međutim, pokazalo se da je naprednjački rečnik uveliko prisutan ne samo kod odbornika već i kod njihovih pristalica. Ali, ono što zabrinjava u nedostatku dijaloga i odgovarajućih institucija je izliv fizičke sile i besa, kao što je to bilo u slučaju prekomerne reakcije policije na protestima u Beogradu i Novom Sadu, početkom jula. U Šapcu se to pokazalo upadom najviših funkcionera SNS u pratnji nabildovanih momaka na sednicu Gradske izborne komisije. Svojevrsnu podršku tome dala je i šabačka policija – ne reagujući! Posle toga priča o nekakvom dijalogu deluje odveć lažno.
Dragan Eraković
