Mesec, godine i decenija trulog srpskog tužilaštva
Prošlo je mesec dana od gromke najave protesta “Ne damo srpske Laure“, a odgovora nadležnih nema. Ni Visoki savet tužilaštva, ni Više tužilaštvo Beograd, pa ni najodgovornija za ovu oblast, državna tužiteljka Zagorka Dolovac, ni glasa ni slova. Jedino je prijem dve tužiteljke Bojana Savović i Jasmina Paunović kod američkog ambasadora Kristofera Hila uzburkao javnost, a ministrar spoljnih poslova Ivica Dačić našao je da zameri mešanjem u unutrašnje poslove Srbije.
Ambasada SAD je objavila da su nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni za napredak Srbije, a naročito za članstvo u Evropsku uniju. U zemlji gde afera srtiže aferu, a bez epiloga, važno je postaviti hijerarhiju problema, a to počinje sa kriminalom i srastanje države sa njime.
Elem, kad se najviša tužiteljka Zagorka Dolovac ne oglašava za rušenje u Savali, pad vojnog helikoptera, „Krušik“, propuste u istrazi bande Veljka Belivika… pa do onih manje pogubnijih kriminalnih dela, onda ništa od obećane vladavine prava nema, a što piše u Ustavu Srbije.
Da bi se Srbija ustrojila kao država, ona prava, mora se od nečega početi. Poznata je floskula da “u pogrešnom vozu sve su stanice pogrešne“, ali taj voz nema ko da zaustavi. Doduše, izmenom pravosudnih zakona, gde je navodno data samostalnost sudstvu i tužilaštvu, ne pokazje se ništa novo u ovoj truloj odeždi pravde.
Tužilaštva rade po nekom zakonu spojenih sudova, ali i zavisnosti od izvršne vlasti, pa zato su ostala brojna pitanja. Na primer, zašto tužilaštvo u Šapcu ćuti na već podnete krivične prijave i dokazane kriminalne radnje: prebijanje građana na mostu, 27. novembra 2021. godine videla je gotovo cela Srbija, barem oni koji su to hteli da vide; besprimernu krađu glasova na izborima 2020; odštampane poternice za troje mladih Šapčana…
Barem da kažu da se prijave odbacuju, ali ni to, kao „nema se vremena“, ima važnijih predmeta…
Nekada se u školi posao pismeni zadataka na temu “Da nema vetra pauci bi nebo premreželi“. Zasigurno u Srbiji nema takvog vetra, javljaju se pojedini mali protesti, advokata, mlekara, voćara, ojađenih građana, ali to samo omogućava onima koji čine nepočinstva da istraju u svojim nakanama da budu još bogatiji i bahatiji.
Protesti u Francuskoj, Izraelu, Nemačkoj, pokazuju ozbiljnost i zrelost ozbiljnih naroda i država. U Rumuniji Lauru Koveši podržalo je na stotine hiljada građana, i zato je Rumunija članica Evropske unije, i za Srbiju prosperitetna zemlja.
Ovde, u Srbiji, kao što se vajkao jedan dečko 1990. godine, u anketi koju su prenela gotovo sva tadašnja glasila, „Proleće je, a ja živim u Srbiji.“
Od tada u Srbiji se mnogo toga promenilo, nažalost, nagore!
P.S. Ovo je samo jedno od mnogih podsećanja protiv olakog zaborava.
D.Eraković
