180 godina teatarskog života u gradu
Povodom Dana državnosti Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture odlikovano je Šabačko pozorište. Nema sumnje priznanje dolazi na pravo mesto, veoma značajnu ustanovu u gradu kao kulturnom centru ovog dela Srbije. Počelo je davne 1840. godine predstavom u Šabačkoj gimnaziji, da bi 1906. postalo profesionalno pozorište koje je prolazilo kroz brojne mene i iskušenja. Nakon Drugog svetskog rata ovde se obrela plejada beogradskih glumaca i reditelja, među njim Tea Tadić i Mira Stupica, da bi vrhunac pozorište doživelo osamdesetih godina prošlog veka i jedinstvenim festivalom glumca, „Pozorišne svečanosti Ljubiša Jovanaović“. Ovde su laureati bili najznačinija imena jugoslovenskog glumišta: Ljuba Tadić, Rade Šerbedžija, Ružica Sokić… Posle određenih priprema, renoviranja pozorišta, formiranja respektabilnog ansambla, angažovanja priznatih reditelja a pre svega uglednog dramskog pisca Dušana Kovačevića kao i opredeljenja gradske uprave da se ulože znatna sredstva u kulturu, osnovan je Festival „Pozorišno proleće“, sa najboljim predstavama u toku kalendarske godine. Značajnu ulogu za uspeh festivala odigrao je tadašnji upravnik Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, a u programskom savetu bila je sama teatarska elita: Dušan Kovačević, Mira Banjac, Voja Brajović, Nikita Miivojević, Svetislav Basara… Kao rezultat tih angažovanja šabački ansambl pobrao je veliki broj nagrada, samo „Perikle“, po Šekspirom tekstu i u režiji Nikite Milivojevića, osvojio je 16 nagrada, priznanja dolaze i za „Rubište“ u režiji Kokana Mladenovića, a ovo je jedno od retkih teatara u Srbiji gde su se igrali njegovi komadi. Nakon Karajića na čelo pozorišta dolazi Milena Bogavac, najmlađa dobitnica Sterijine nagrade, pod čijom upravom se jedna šabačka predstava prvi put našla na Sterijinom pozorju. Oko pozorišta se formirala veća grupa mladih entuzijasta, a čak 12 njih upisalo je pozorišnu akademiju za glumce, reditelje i druga zanimanja vezana za pozorište. Međutim, promenom lokalne vlasti Minja Bogavac je smenjena bez valjanog obrazloženja na samoj sednici Gradske skupštine, a kasnije joj se spočitavalo da nije imala dovoljnog radnog staža za direktorsko mesto, da nije vodila računa o bezbednosti glumaca zbog problema sa scenom, da toalet i kanalizacija ne funkcionišu kako treba… Primera radi po zakonu na direktorkso mesto u kulturi nije nužno da neko ima pet godina radnog staža već ukupnog delovanja u kulturi. Odlazeći Bogavčeva je ukazala na nužno preplitanje politike i kulture: „Čini mi se da je Šabac pozorica na kojoj se prikazuje drama čitave Srbije. To što se ovde desilo, desilo se svuda, s tim što na drugim mestima nije postojala antagonizacija kroz koju bu se prikazalao što se zapravo zbiva. Niko drugi se nije borio za poštene izbore.“
Usledilo je ono što je već viđeno po „naprednom kulturnom obrascu“, za v.d. direktora je izabran glumac po obrazovanju, ali koji duže vreme nije viđen na sceni, a kao kulminacija desilo se da je novinarka koja je najviše napadala bivšu direktorku zaposlila sina kao glumca iako nije igrao u predstavama Šabačkog pozorišta. Za to vreme nekoliko mlađih šabačkih glumaca odigralo je značajne uloge, koje su pobrale brojne uspehe, ali za njih nije bilo mesta, nego će i dalje honorarno sarađivati.
Upkos svemu Šabačko pozorište igra predstave, doduše pred stotinu gledalaca od mogućih trista. U subotu je odigrana predstava „Iskušenje“, u izvođenju alternativne pozorišne scene “Maska“, u četvrtak na repertoaru je komedija Reja i Majkla Kunija “Kidaj iz moje kuhinje“, a kultna predstava šabačkog teatra “Ćelava pevačica“, na tekst Ežena Joneska i u režiji Nikite Milivojevića, odigraće se 23. februra. Ova predstava igra se već 27 godina, i po pravilu uvek je dobro posećena i primljena.
D.Eraković
