U našem narodu je poznata izreka „Šta ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji!“ I to, po pravilu, skuplje i mnogo neprijatnije. Čini se da smo, kada je energetski sektor u pitanju, u sumanutom bežanju od mosta, stigli do ćuprije. A ćuprija kilava, trošna, puna rupa, a opet valjalo bi je preći. Pa se sada vlastelini siti bave time kako narodu objasniti da smo baš želeli da idemo na ćupriju, a i da ćuprija nije tako loša kao što izgleda. Ali dosta metafora. Stvar je mnogo, mnogo ozbiljnija nego što se predstavlja u javnosti od strane takozvane političke elite. I namerno koristim reč političke, jer o struci nema ni govora. Struka niti se išta pita, a čini se kao da baš i ne želi da bude pitana. A dogorelo je… Bukvalno. Energetski sektor Srbije je u ozbiljnim problemima, vlast tvrdi da su stvari pod kontrolom, brojevi govore drugačije. U njihovom viđenju realnosti čak ni to ne mora da bude bitno, važno je da premijerka u svom uvodnom ekspozeu najavljuje silne milijarde evra investiranja u energetski sektor, kao da nas čeka renesansa i boljitak, a ne da nam je EPS pred totalnim kolapsom. Resorni ministar tek što je „zaseo“ u fotelju tvrdi da struja mora da poskupi, a Predsednik Republike, očigledno najbolje informisan o stvari, javnosti saopštava konkretne procente o očekivanom poskupljenju struje. Zaboravljaju činjenicu da je EPS javno preduzeće, pa bi valjda najpre trebalo da se građani upoznaju sa realnim stanjem u toj kompaniji, jer se ipak radi o našim novcima. Ali, i to je pitanje čiji su novci, jer se ne zna ni ko, ni za šta, a još manje kako se novci troše u EPS-u? Što bi se reklo „kriju kao zmija noge…“ Za to vreme, ministar zadužen za finansije ponosno predstavlja rebalans budžeta, opet se „gađajući“ milijardama evra pozajmica energetskom sektoru. Struke nigde, ni u najavi. Javnosti u radu još manje. I šta sada? Možda tražiti od predstavnika vlasti da objasne kako misle da stabilizuju EPS, jer očigledno veruju da mogu i to. Uostalom, prema rečima ministra zaduženog za finansije novaca imamo, pa neće biti nekih problema da EPS nastavi sa uvozom struje i to baš sada kada je najskuplja. Možda to i ne mora da bude tako loše, da se svi zajedno vratimo u mrak ako kojim slučajem novaca ponestane i natenane razmislimo kako i zašto smo dozvolili da do ovoga dođe i zašto to i dalje tolerišemo? Ali opet, prema rečima ministra zaduženog za finansije, novaca će biti. Naših naravno i naše dece. Ne trebaju nama nove bolnice, škole, bolje obrazovanje, jer kada svetli sve je sjajno. Možda je vreme da se zapitamo po kojoj ceni?
Prof. dr Goran Anđelić
Srbija centar-SRCE
