Beograd je bio jedan od prvih evropskih gradova koji je imao moderan železnički most. Izgrađen je 1884.godine za potrebe spajanja Srbije i Austrugraske monarhije. Prvobitno je bio dugačak 462 metra, da bi posle dva rušenja, u dva rata imao 350 metara i visinu od 12 metara. Drugi most je Beograd dobio za vreme nemačke okupacije 1942. godine i samo zahvaljujući Miloradu Zariću je spašen od rušenja 20.oktobra 1944. U tramvajski, pretvoren je 1984.
Sadašnja „okupaciona vlast“, želi da ga sruši, a stari železnički zarastao je u korov, iako bi mogao da bude deo budućeg metroa jer ima idealno mesto na reci i spaja železničku stanicu Novi Beograd sa centrom grada. Može da bude i biciklističko-pešački most jer idealno izlazi na Beogradski Sajam i spaja dve obale. Oba rešenja trebalo bi da razmotre stručnjaci iz ove oblasti ,a ne da odluku donose priučeni političari. Stari tzv „tramvajski most“ je deo istorije našeg grada. Ako on nije za upotrebu jer smeta ušima naprednjačkih stanara u“ Beogradu na vodi“ trebalo bi da se rekonstruiše i pretvori u pešačko-biciklistički sa mnogobrojnim kulturno-turističkim sadržajima. To bi bio jedan od retkih mostova u Evropi koji bi imali ovakav sadržaj i bio bi ukras Beograda. Našem gradu nedostaju mostovi, ali to nije razlog da rušimo postojeće. Treba razmotriti mogućnost gradnje mosta na liniji Blok 45 – Dr.Ivana Ribara -Obrenovački put – Radnička. Izgradnjom ovog mosta bi se značajno rasteretio saobraćaj u ulici Jurija Gagarina, a stanovnicima Obrenovca, Železnika, Žarkova i Čukarice bi aerodrom bio daleko bliži.
Nećemo dozvoliti rušenje ni jednog mosta a nakon narednih izbora ćemo aktivno učestovati sa građanima našeg grada u gradnji novih mostova i poboljšanju uslova života u Beogradu.
Odbor za saobraćaj Pokreta Srbija Centar -SRCE
