RIJALITI SRBIJA
Jedan čovek! Ono što ne može niko, može On. Sa očima izvan svakog dobra. Neopevani lažov. On leti, on roni, probija se kroz smetove, deli respiratore kao da mu je to dedovina uz obavezne lekcije lekarima kako se te mašine koriste a što su ovi i zaslužili jer saslužuju psihopatu na mestu predsednika države. On je Srpski Supermen (inicijali ovog superheroja su SS, što je pomalo zajebana asocijacija). Neuspešni huligan na stadionima, vrlo uspešan u politici. Najbolji (al’ u kurcu) student Pravnog fakulteta bez ijednog dana radnog staža. Mali od palube ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Sa zavičajem u Čipuljićima a glavom u dimu ratnohuškačke retorike 90-ih godina prošlog veka. Narcisoidan do bola. Ako se jedan dan ne pojavi na nekoj televiziji pada u apsinencijalnu krizu kao šljiva u govno. Prezire svoj narod. Još više prezire svoje najbliže saradnike. Hteo bi, jadan, da ga svi vole a vredno radi na tome da ga, pre ili kasnije, svi zamrze. A On vlast voli više nego’leba da jede. Obožava vanredno stanje. I policijski čas. Vojsku i policiju na ulicama a građane u kućnim zatvorima. Izmišlja neprijatelje da bi imao protiv koga da ratuje i da pobeđuje. Podilazi najnižim ljudskim a naročito srpskim strastima. Uzima na veliko, daje na kašičicu (otme penzije a udeljuje 100 evrića svim punoletnim građanima kao poklon od Deda Mraza). Krši Ustav države Srbije kad god i gde god stigne. Smeje se kao lud na brašno na priču o „najsmešnijem virusu“ a onda preti starijima od 65 godina da će biti mala groblja za sve njih ako promole nos iz svojih kuća dok strašni (ne više smešni) virus hara. Istovremeno njegovi banditi sa članskim kartama SNS-a orgijaju po ulicama i drugim javnim prostorima, masovno slave rođendane, ženidbe, udadbe, manijače po krovovima zgrada paleći baklje i druga pirotehn ička sredstva za vreme policijskog časa, dovodeći u opasnost građane i imovinu a sve to kao reakcija na opravdani bunt velikog broja ljudi pod parolom „Bukom protiv diktature“ koja se dešava svake večeri od 20.05 časova. Decenijama se taj zli volšebnik zalagao za Veliku Srbiju a onda sebi dodelio ulogu Velikog Vođe u Maloj (i sve manjoj) Srbiji. To je onaj velikosrpski patriota (čitaj: nitkov, hulja) koji se 1999. godine dok su kolone Srba na traktorima bežale sa Kosova u vreme NATO bombardovanja useljavao u stan veličine fudbalskog igrališta dobijen od Slobine i Mirine države za nekakvu siću para. Evropejac u pokušaju, u realnosti samo popušaj. Voli Rusiju i Kinu jer ga one razumeju kao diktatora a i u interesu im je da baš takav lik postoji u srcu Evrope. Dok se Brisel i Berlin polako ali sigurno hlade prema njemu. To je onaj ministar informisanja iz pomenutih 90-ih u Vladi crveno-crne koalicije (socijalisti i radikali) koji je u crno zavio mnogobrojne novinare i medijske kuće a Slavko Ćuruvija je ubijen. I to radi i danas. Preti profesionalnim medijima, svađa se sa novinarima koji mu postavljaju nezgodna (prava) pitanja, gotovo celu medijsku scenu pretvorio je u cirkus Kolorado i propagandnu mašineriju u korist svoje bezgranične vlasti. Opijen moći taj isfrustrirani kabadahija ne zna za aleluja. Non-stop trabunja po televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, plašeći građane, moleći ih, preteći im, voli bake i deke najviše na svetu a strpa ih u kućni karantin u trajanju od dva meseca (da ne vide ni Sunca ni Meseca), laprda o budućim ekonomskim uspesima gde će Srbija biti najbolja u Evropi (a možda i u svetu) i naravno laže, oprosti mu Bože, laže kao pas i koliko je dug i širok. Ovaj nobelovac u najavi (za matematiku) pronašao je nove metode računanja prostih brojeva (dva plus dva jednako je 7,5), nove algoritme za upoređivanje baba i žaba, pa je tako pad našeg BDP-a od 3% u odnosu na, recimo, Nemačku gde se očekuje celih -9% u stvari rast od 4% ako kao indeks uzmemo nečega 100(evrića?) a godinu ’41. ne pamtimo. Niđe veze ali tako je to kada se ne uzima redovno prepisana terapija. Od strane „struke“. Prc. Skoro nikada ne propušta priliku da parolu koju su smislili građani koji ne mogu da ga smisle „Vučiću, pederu“ i sam mnogo puta ne izgovori pred kamerama kao pravi pravcati mazohista. Nije obavešten da je najnovija poruka njemu bezgrešnom : „Vučiću, leči se!“. I naravno, šerpe, lonci i poklopci, pištaljke i bubnjevi kao izraz besa (da li i nemoći) prema Vođi i njegovoj sviti ružnih, prljavih i zlih. A njegov odgovor su huligani koji za veme zabrane kretanja u vanrednom stanju luduju po ulicama. Ne bi škodilo malo više originalnosti i kreativnosti, šeprtlje jedne naprednjačke. Koji ste vi, bre, „indijanci“. To važi i za poglavicu Visoko Dupe. I taj i takav lažni car koji je uz to i go golcat, kao od majke rođen, a to već svi koji imaju oči vide, naumio je da bude Spasitelj naroda i pobednik protiv „nevidljivog neprijatelja“ virusa kovid-19. Bez Njega ovaj rat bi bio izgubljen i svi bismo postradali. Onoliki lekari, medicinske sestre i običan svet koji se u najvećem broju pridržavao svih mera u vanrednom stanju, a ne, nisu oni zaslužni za pobedu protiv korone već Prvorođeni koji je goloruk ali hrabar do besvesti (beslovesnosti) sam jurišao na daleko brojčano jačeg neprijatelja, ne žaleći da u toj borbi zaradi i dodatne političke poene, da poveća svoj rejting do neslućenih visina i da iz ove krize brže, jače, bolje izađe sa oreolom Mesije. A ovaj silni narod koji se buni, koji ne može više očima da ga vidi, svi oni koji umeju da prepoznaju šta On radi i imaju bar gram mozga da shvate da taj radi samo za sebe a sve ostalo je urnebesno foliranje, šta ćemo sa njima kad „sve ovo prođe“. I naravno da će Aleksandar od Čipuljića poželeti, kao kralj Ibi, da takav neposlušan narod zameni nekim drugim. „Promeniću narod“, kaže sebi kralj Aca. Je li to realno? Ili je realnije da narod pronađe spas tako što će da promeni svog notornog „spasitelja“. Bumo vidli.
Piše: Dragan Karalazić