ZAPISI IZ POMRČENOG GRADA
Ovogodišnje Seoske igre Sportskog saveza Srbije održane su 29. juna a domaćin takmičenja bila je Mesna zajednica „Mišar“, tehnički organizator Sportski savez, a pokrovitelj Grad Šabac. I sve je proteklo, sudeći po izveštajima nekih lokalnih medija, sjajno i bajno.
Međutim, nebiga organizatora prema imovini Doma kulture u Mišaru je nešto što je zabrinulo ali i naljutilo meštane ovog sela. Naime, nakon završenih igara na igralištu i u dvorištu osnovne škole ostalo je dvadeset tapaciranih stolica “pozajmljenih” iz mišarskog Doma kulture. Nepotrebno je skretati pažnju na to koliko su ove stolice važne i potrebne za funkcionisanje brojnih kulturnih sadržaja koji se u prostoru Doma održavaju, bar tako je nekad bilo, jer je sala uvek bila “pretesna” pa svi posetioci nisu imali gde da sednu. A sada, i ubuduće, postoji opravdano očekivanje da će još dvadeset meštana Mišara ostati bez svoje stilice za sedenje.
Skoro mesec dana, ove stolice namenjene isklučivo za korišćenje u zatvorenom prostoru, izložene su vremenskim “neprilikama”. Od velike toplote i uticaja sunčevih zraka do kiše koja je u nekoliko navrata padala. Ali, koga je u Mišaru, od “odgovornih”, za to briga?
U jednom momentu Mišar je imao generaciju sjajne dece koja su uložila ogroman trud i značajan deo svog života da življenje u ovom istorijskom mestu prilagode svojim potrebama i potrebama svojih komšija. I, dobro im je išlo. A onda se u sve to umešala politika. Ta deca su malo porasla a “manjinski” partner Kompanije “Pajić & Pajić” je prokužio da mu ta deca mogu dosta pomoći u sakupljanju “sigurnih” glasova i još koje čemu što bi njega održalo na dobro plaćenoj funkciji ali i prilici da kroz veći politički uticaj osnaži svoje imovinsko stanje.
Od svega toga deca su “izvisila” i izgubila interes da rade ono što su najbolje znala i umela a “manjinskom” partneru Kompanije “Pajić & Pajić” oni su trenutno nevažni. I tako će biti do pred neke sledeće izbore. Ni “vremešni” Steva više nema snage da se bori sa svim i svačim pa će, po svemu sudeći ove stolice ostati napolju “do sudnjeg dana”, dok se ne unište. A već je jedna od njih polomljena.
Pa dragi Mišarci neka vam je na čast i ponos!
Ivan Kovačević
