Preko 4.000 Srba proterano sa svojih vekovih ognjišta, na desetine povređenih, osmoro ubijeno, 800 srpskih kuća porušeno, 35 crkava i manastira spaljeno… I sve to pred očima međunarodne zajednice koja je trebalo da spreči nasilje nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.
Koliko god svetski moćnici okretali pogled na drugu stranu u nameri da ne vide zločine nad Srbima, naša dužnost i obaveza je da pamtimo šta se našem narodu dogodilo pre 19 godina. I ovo pitanje mora da prevaziđe sve podele i sva naša neslaganja. A povrh svega da ne bude predmet dnevno-političkih razmirica.
Na tragediji srpskog naroda ne smeju se prikupljati politički poeni. Nažalost, među našim sunarodnicima ima i takvih. Bilo ih je i pre 19 godina. I tada su ćutke posmatrali izbegličke kolone sa juga naše zemlje, lomljenje krstova na srpskim pravoslavnim bogomoljama, očaj i beznađe, progon naroda iz svojih domova.
Gradski odbor Srpske napredne stranke u Šapcu podseća da martovski pogrom mora da nam bude opomena da smo u svojoj tragediji sami. Za razliku od onih koji bi stradanjem srpskog naroda ponovo da ispisuju stranice nacionalne istorije, za nas mir nema alternativu. Zato je politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić jedini put za opstanak srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini i siguran način za očuvanje državnog interesa Srbije, kaže se u saopštenju za javnost Gradskog odbora SNS u Šapcu.
