Todor Jandrić, golman RK „Metaloplastika“, golman reprezentacije Srbije, najbolji sportista Podrinja za 2019. godinu
Ohrabruje saznanje da u današnje vreme postoje mladi ljudi koji su spremni da hrabro krenu put ostvarenja svojih želja, snova, ciljeva; da prepreke na koje na tom putu naiđu dožive kao putokaz, a ne razlog za odustajanje. U to nas svakodnevno uverava Todor Jandrić, golman RK „Metaloplastika“, golman reprezentacije Srbije, najbolji sportista Podrinja za 2019. godinu.
-Šabac je nadaleko poznat kao grad srdačnih ljudi. Da li si to osetio? Kako si prihvaćen u ovoj sredini?
– Šabac je definitivno grad srdačnih ljudi. To sam osetio na svojoj koži kada sam došao u ovaj grad prošle godine. Svi su me odlično prihvatili, brzo sam se uklopio u ovu sredinu. Navijači su fenomenalni, kao i svi ostali koji me okružuju. Imam, i uvek ću imati samo reči hvale.
-Kako si reagovao kad si dobio ponudu da igraš u RK „Metaloplastika“?
–Poziv za nastavak karijere u „Metaloplastici“ je za mene bio veliki korak, jer nikada do tada nisam imao priliku da branim na tako velikim takmičenjima, osim prvenstava za svoje godište. U isto vreme sam bio presrećan jer mi je ukazana tako velika čast, a i tužan jer moram da idem iz grada u kome sam odrastao i za koji me vežu svakojake uspomene.
–Da li si imao tremu s obzirom na činjenicu da dolaziš u grad koji su „rukometni vanzemaljci“ proslavili širom Evrope i sveta, kao i to da šabačka publika zna šta je dobar rukomet, a posebno šta za ekipu znači odličan golman?
– Više sam osećao ushićenje nego tremu. Bilo mi je drago, jer sam znao da ću upoznati jedan deo ljudi koji su ovaj klub proslavili širom sveta. Do sada nisam imao priliku, ali bih voleo da upoznam Mirka Bašića, mog kolegu, čije se odbrane i dan danas prepričavaju.
–Da li smo kao domaćini uspeli da opravdamo tvoja očekivanja?
–Šapčani su zasigurno opravdali moja očekivanja, čak i više nego što sam mislio da će uspeti. Zaslužuju od mene večno hvala.
–Pozicija golmana je veoma specifična. Ti si timski igrač, a ustvari pojedinac koji može da ispravi grešku svakog saigrača, a čiju grešku vide svi. Jesi li razmišljao o tome da li ti to predstavlja otežavajuću ili olakšavajuću okolnost?
– Golman kao pojedinac zaista može da uvidi greške svojih saigrača, može i da ih ispravi i da na taj način doprinese ostvarenjima svoje ekipe. Rekao bih da je to olakšavajuća okolnost, jer ako ja pomognem našoj odbrani, na kraju ćemo svi zajedno proslavljati ostvarene rezultate.
– Misliš li da su tvoji saigrači svesni toga? Veruju li ti? Ulivaš li im poverenje? A oni tebi?
–Na ovo pitanje mogu dati samo jedan deo odgovora, moj odgovor zapravo. Oni meni ulivaju poverenje i verujem im, a da li oni meni veruju, ne znam, to oni moraju odgovoriti. Ali, sve se vidi po rezultatima na kraju utakmice.
–Kako izgleda tvoja psihološka priprema pred utakmicu?
–Nemam neku posebnu psihološku pripremu, samo se trudim da se skoncentrišem i fokusiram na ono što sledi.
–Šta osećaš u trenutku kad se nađeš oči u oči sa izvođačem sedmerca?
–U tom trenutku ramišljam kako bih ga nadmudrio i prevario, postigao odbranu, samim tim i opravdao svoja očekivanja, očekivanja mojih saigrača i publike.
–Ko ti je sportski uzor?
–Nemam konkretnog uzora, već od svih velikih golmana kupim najbolje poteze i trudim se da ih sprovedem.
-Koliko se pažnje u „Metaloplastici“ posvećuje radu sa golmanima?
– U „Metaloplastici“ ne može da bude loše za mladog golmana, jer većina ljudi koji su i nakon svoje igračke karijere ostali u klubu, bili su golmani. Uvek imaju dobar savet, i ako ga sprovedeš u delo, uspeh je neminovan.
–Koji su ti planovi i kakve su ti ambicije u sportu?
–Moje ambicije su da postanem jedan od najvećih golmana i da branim u nekom od najboljih evropskih klubova. Nadam se da ću svojim trudom to i ostvariti.
–Koliko takva posvećenost sportskim obavezama ostavlja prostor za sve ono što može interesovati mladog čoveka?
–U sportu postoji dosta odricanja, ali to je cena koju moraš da platiš da bi postao onaj vrhunski. Ali uz dobru organizaciju, ima vremena za sve.
– Kako si doživeo povredu koja te je sprečila da sa reprezentacijom otputuješ na Evropsko prvenstvo?
–Povreda me, nažalost, na neko vreme odvojila od terena. To se desilo baš kad nije trebalo, pred okupljanje sa reprezentacijom i pred odlazak na Evropsko prvenstvo. Moj posao je bio da se što pre oporavim i vratim klubskim obavezama. Vratio sam se još jači i mislim da je baš tako trebalo da bude.
–Koji je tvoj savet mladima koji žele da krenu u ozbiljne sportske vode?
–Sportistu što svoj sport voli, / Molim da iskušenjima odoli, / Svim srcem da radi što najbolje ume / I publika će to da razume. / Zato san što sanjaš, slepo prati, / I sve će kroz pobede i pehare da se vrati!
Lena Vujović
