ZAPISI IZ POMRAČENE ZEMLJE – LIČNI STAV
Danas je u Srbiju, u propagandnu i predizbornu podršku diktatorskom režimu Aleksandra Vučića, da seiri nad našom nesrećom i tragedijom, i pruži još jednu priliku srpskom predseniku da obmanjuje priprosti srpski narod, u dvodnevnu posetu, došao predsednik Slovačke.
Mi koji smo, zhvaljujući HI “Zorka” koja je deci svojih radnika plaćala zimovanja, imali priliku da, recimo, pre pedeseti i više godina provedemo zimski raspust u ovoj zemlji sećamo se kako se u Čehoslovačkoj (posle su se podelili mirno i dostojanstveno bez rata i mržnje) tada živelo: jadno, bedno i uplašeno.
Pilo se neko crno pivo i bezalkoholno piće od soda vode i malina siprupa koje smo mi posprdno zvali “hipermangan”. Za kutiju “cigaret” žvaka, kojom smo mahali ispred prozora škole, a koje smo nosili, ne znam zašto, u velikim količinama, učiteljica je prekidala nastavu i sa svim đacima izlazila napolje. I radovali se neizmerno svakoj žvaki koju smo im poklanjali. A oduživali su nam se zajedničkim sankanjem u večernjim satima.
Sećam se da su moj “hanter”, od veštačkog krzna mazili kao da su videli, ni sam ne znam šta.
Srbija i Slovačka: ista startna linija, dva različita puta
Početkom 2000-ih Srbija i Slovačka bile su zemlje sličnog nasleđa: tranzicione ekonomije, slaba industrija, visoka nezaposlenost i očekivanje da će „strane investicije sve rešiti“.
Razlika je nastala u pravcu kretanja države.
Slovačka je gradila ekonomiju pravila a Srbija je gradila ekonomiju dogovora.
Slovačka je privlačila investicije uz jasna pravila igre: stabilne institucije, predvidivu poresku politiku i ozbiljno ulaganje u obrazovanje i infrastrukturu. Strani kapital je ušao u proizvodnju, izvoz i lance dobavljača. Automobilska industrija nije bila politički projekat, već deo strategije. Rezultat: visoka produktivnost, izvozna ekonomija i rast plata.
Srbija je investicije privlačila subvencijama, jeftinom radnom snagom i političkim, sumnjivim, dogovorima. Država je često plaćala dolazak fabrika, a malo insistirala na transferu znanja, domaćim dobavljačima ili dugoročnoj održivosti. Industrija se oslanjala na nisku cenu rada, a ne na dodatu vrednost. Rast BDP-a postoji, ali je krhak i zavisan od budžetskih injekcija.
Dakle razlika je u tome što je Slovačka odlučila da gradi državu, a Srbija da glumi državu.
I to bi građanima Srbije trebalo danas da se objasni. Na pravi način a ne na način kako to u svojoj nebulozi čini neko ko nas ubeđuje da tranzicija mora da bude večna!?
Ivan Kovačević
Foto: Snimak ekrana
