Rijaliti Srbija
„Kada se slonovi tuku stradaju miševi“, izvalio je tokom jednog od svojih bezbrojnih nastupa naš beskrajno neduhoviti i priprosti Predsednik. I naravno da je pogrešno citirao poznatu izreku a samim tim i promašio poentu. Naime, izreka kaže da „kada se slonovi tuku strada trava“ a ne miševi i to je onda neka sasvim druga priča. Ima mnogo duhovitijih fora i fazona sa slonovima i miševima u glavnim ulogama. Na primer: posle fudbalske utakmice između slonova i miševa kapiten slonovske ekipe se izvinjava kapitenu ekipe miševa zbog nešto grublje igre na šta ovaj odgovara – nema veze i mi smo krljali!? Ili: prelaze slon i miš preko mosta a miš kaže – ala trupćemo!!! E, ali ovaj naš samoproglašeni Tigar koji zna sve toponime u Srbiji i sve matične brojeve građana i građanki ovdašnjih ne može da poentira u bilo kojoj situaciji ako to zahteva i zrnce humora u inače uobičajeno smornom izlaganju. A zašto je uopšte upotrebio nedužne slonove i miševe u nekoj od svojih priča o svemu i ničemu? Pa, radi se naravno o agresiji Rusije na Ukrajinu i ratu koji tamo traje već četvrti mesec. Kao to je sukob velikih sila NATO-a i Ruske federacije, oni su dakle slonovi a mi, država Srbija i narod serbski, smo miševi – mali smo i nikakvi i treba da budemo neutralni, da ne biramo stranu već da ostanemo po strani dok oluja ne prođe, da se zavučemo u mišiju rupu i iskuliramo Treći svetski rat u najavi. A zapravo da ne uvedemo sankcije Rusiji, tačnije baćuški Putinu, da ostanemo u prijateljskim odnosima sa bratskom zemljom a u stvari da naš mali diktator ne naljuti velikog diktatora iz Kremlja i da gas teče nesmetano od njih do nas po najpovoljnijoj ceni na svetu (kada bi se zajebavali) a sve preko država koje su uvele sankcije ruskim okupatorima Ukrajine a koje su u EU i NATO dok mi hoćemo da uđemo (jednog lepog dana ali nikako pre) u EU ali nećemo ni slučajno u NATO, šta reći – ludnica na tribinama. Još se nebo nije otvorilo ali pitanje je dana kada će se i to dogoditi pa ćemo videti da li možemo da ovom „mišijom“ politikom izbegnemo veće nevolje od ovih u kojima smo do guše. Ali, kada se trezveno, racionalno i ljudski pogleda ovaj najnoviji okršaj „slonova“ izbor na čijoj strani biti je zapravo veoma lak. Jer, ne radi se ovde o sukobu „velikih sila“ već o ogoljenoj agresiji jedne super-sile na susednu, suverenu i nezavisnu državu, radi se o rušenju gradova, paljenju sela, krađi žita i bele tehnike, ubijanju civila, žena i dece, od strane ruske soldateske a sve zbog velikoruskih bolesnih ambicija zločinca Putina koji je prvo u svojoj zemlji zbrisao sve civilizacijske tekovine, od demokratskih izbora, slobodnih medija i bilo kakvog drugačijeg mišljenja tako što je svoje oponente ili pohapsio ili poubijao a sada to radi i u Ukrajini kao pobesneli medved koji ne zna gde udara. U Srbiji pomenuti zlikovac ima veliku podršku i vlasti i većine opozicije i velike većine naroda što govori o tome da većina primata ovdašnjih nije baš najnormalnija a da je Jedan čovek kao predsednik Republike u stvari pravi predstavnik tih i takvih i zato mu i jeste teško da odluči kome će se carstvu privoleti – onom koje mu je na srcu ili onom koje je realno mnogo bolje za život dostojan čoveka i gde je mesto čak i takvima kao što je On a i nama ovakvima, bez empatije za žrtve, uronjenim kao u živo blato u svoje mitove i vazda prazne priče, koji se kurče bez pokrića i gotovo uvek rade u korist svoje štete. Ako već nismo slonovi ne bismo smeli biti ni miševi. I naći se na pogrešnoj strani istorije. Slobodarski srpski narod i pripadajuće mu „narodnosti“ ne sme sebi dozvoliti da bude u društvu sa nacističkim putinovskim režimom koji je zbog svojih suludih geopolitičkih ciljeva ceo svet doveo na rub katastrofe. Ludaci koji čine stravične zločine po Ukrajini ugrožavaju bezbednost i standard života građana cele Evrope (uključujući i nas kao slepo crevo u telu te Evrope) nisu Rusija. I nije izbor Istok ili Zapad već izbor između Dobra i Zla. Nema sumnje da bi Čajkovski ili Dostojevski da su naši savremenici lako doneli odluku gde pripadaju.
Piše: Dragan Karalazić