Dug put do pravde
Viši sud u Beogradu nedavno je pravosnažno oslobodio studenta Dimitrija Radovanovića koga je Više javno tužilaštvo teretilo na nasilničko ponašanje na javnom skupu. Na ime sudskih troškova dosuđeno je 575.000 dinara koje je Radovanović imao tokom svoje odbrane, dok će u parničnom postupku morati da se isplati i sredstva za nematerijalnu štetu. Sve to, naravno, platiće se iz budžeta, dakle od para svih građana.
Student Radovanović je uhapšen krajem decembra 2023. godine tokom protesta ispred Beogradske skupštine a zbog izborne krađe. On je snimljen kako baca letvu u pravcu Skupštine, a tužilaštvo pod budnim okom Nenada Stefanovića i njegovih poslušnika, tada je uhapsilo oko 30 studenata i demonstranata. Radovanović je optužen za nasilje na javnom skupu, i da je neko povređen ili da je naneta šteta, onda bi to bilo krivično delo.
Dokle seže pristrasnost tužioca Stefanovića da je čak lično tražio izuzeće postupajuće sutkinje Ivane Ramić, jer je potpisala podšku studentskim zahtevima. Ovaj zahtev, srećom po pravnu struku, je odbijen. Međutim, još studenata je tada uhapšeno, neki su dobili i kućni pritvor, a usledila su i masovna hapšenja u protekloj godini zbog studentskih protesta. Po nekoj gruboj računici uhapšeno je više od hiljadu studenata, često sa teškom optužbom za nasilno rušenje ustavnog poretka ili napada na službeno lice. Neki od njih proveli su mesece u izuzetno lošim uslovima, na primer u pritvoru na Klisi u Novom Sadu, neki su kasnije pušteni da se brane sa slobode, a za sada još nema informacija da li je opozicionar iz Kraljeva Ivan Matović oslobođen kućnog pritvora. I to bi bio jedini politički zatvorenik u Evropi, izuzev Rusije, Belorusije i Turske.
Posbeno će biti interesantno suđenje novosadskoj grupi, gde je šestoro od njih još u egzilu za teško delo protiv ustavnog poretka. Ne samo ovo suđenje nego i ona druga biće praćeno od evropskih predstavnika. Očevidno da je tužilaštvo prešlo onu granicu struke i pravde, i otvoreno, dakle pristrasno, što nikako ne bi smelo, staje na stranu izvršne a u Srbiji čak i zakonodavne vlasti.
Simptomtično, za sve ovo vreme nijedan policajac nije odgovarao za prekomernu upotrebu sile, ni onu unutar službe ni zakonski. A bilo je sijaset primera, od studenta Luke Mihailovića koga su žandarmi brutalno pretukli i koji je nakon operacije vilice bio vezan za bolnički krevet; ili student Bogdan Jovičić koji je lancima doveden na sahranu oca, a optužen za demoliranje prostorija SNS u Novom Sadu; niko nije odgovarao od petnaestak policajaca koji su tukli bspomoćnog mladića u Valjevu; eklatantan primer je oglušenje tužilaštva da još nije podiglo optužnicu za Marka Krička, tada šefu JZO, koga su studenti optužili za maltretranje i nasilno privođenje u garaži Vlade Srbije i pretnju silovanjem. Štaviše, dobija unapređenje za načelnika Uprave kriminalističke policije.
Ukoliko dođe do oslobađajućih presuda za studente i privedene demonstrante, a pokaže se da ni policija ni tužilaštvo nije radilo svoj posao kako treba, onda treba očekivati i znatne iznose za nadoknadu sudskih troškova kao i za nematerijalnu štetu, pretrpljeni strah, fizičke povrede, policijsku tortruru i drugo, što su pretpreli oštećeni a nezakonski optuženi. Međutim, najpogubnije što će sve ovo platiti građani Srbije, a tužioci koji su nesavesno i netsručno postupali neće trpeti sankcije.
Pokazalo se, na primer, kada je nezakonito pritvoren biznismen Miroslav Mišković država je morala da plati 30 miliona dolara. A po nekim grubim računicama Srbija je za desetak godina morala da plati barem milijardu evra za loš rad u pravosuđu. I zato se ti podaci kriju kao zmija noge, a začudo jedan od onih koji je inicirao pritvaranja i optužbe bez pokrića, predsedik država, nije snosio nikakvu odgovornost.
Dragan Eraković
