Prostor ispred još jedne javne ustanove u gradu, Aneksa Biblioteke šabačke, oplemenjen je skulpturom. „Vir“ vajara Đorđa Zečevića, nastao je u okviru 17. Mišarske kolonije, koja je ove godine održana na Starom gradu u nešto izmenjenom konceptu. Postavljanju skulpture u utorak su prisustvovali njen autor, kao i direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun Đinić i član Gradskog veća Igor Marsenić.
Projekat Kulturnog centra, sedamnaesti saziv likovne kolonije „Mišar“, prošle godine je pretvoren u radionicu skulpture.
-Vreme je da se menjaju tradicionalni pristupi nekim manifestacijama. Da bi se očuvale, morate im dati novi oblik i koncept. Prošle godine smo odlučili da Mišarsku koloniju, koja je trajala sedamnaest godina kao klasična likovna kolonija, pretvorimo u radionicu skulpture. Kao rezultat toga, uz svu podršku grada i ljudi iz organizacije, nastale su četiri skulpture- dve u kamenu i dve u metalu. Tokom leta na Savi, u julu, mesec dana posetioci su mogli da prate proces nastajanja umetničkog dela. Mislim da smo kolonijom otvorili vrata nečemu što bi trebalo da se neguje ubuduće i dobro je što grad to prepoznaje i što se sve više smisleno umetnički interveniše u javnim prostorima- rekao je Filip Kovačević iz Kulturnog centra u Šapcu.
Marsenić je izrazio zadovoljstvo što je inicijativa pokrenuta pre godinu dana postala vidljiva i što je grad dobio još jedan lep ukras ispred Aneksa Biblioteke šabačke.
-Uspeli smo da privedemo kraju jedan ozbiljan posao i zahvaljujući predanom radu umetnika grad je dobio potpuno novi izgled, formirano je više ambijentalnih celina i zgrade su dobile dolične ukrase u svojim prostorima. Grad je pokazao da je otvoren za savremenu skulpturu u javnom prostoru. Zahvaljujem se svim direktorima javnih ustanova koje su ustupile svoje javne prostore verujući da je ovo divna ideja, na opštu dobrobit nas koji živimo ovde i svih koji žele da žive sa nama- istakao je Marsenić.
Direktorka Biblioteke šabačke Sonja Bokun Đinić podvukla je da je skulptura na pravom mestu, jer je umetnik rekao da predstavlja promene, te da se ustanova na čijem je čelu stalno menja da bi ostala ista. Zečević je naveo da je skulptura napravljena od čelika, sastavljena od više manjih delova koje je vario, brusio i na kraju napravio teksturu varenjem.
-Predstavlja vir, ali ne samo u bukvalnom, nego i u simboličkom smislu, vrtlog kao način kretanja, način promene. Jedina konstanta u svemiru je zapravo promena. Sve ono što možemo da učinimo da bismo živeli u skladu sa prirodom i okruženjem je da naučimo da osetimo promene i da im se prilagodimo, jer mi se menjamo svakog trenutka. Vir u simboličkom smislu predstavlja trenutak u kome živimo. Ovaj naš prostor je poprilično bio na meti raznoraznih vetrova, uragana, vodenih stihija, virova. Ja sam probao da pogledam iznutra kako to izgleda i kao posledica toga je nastala ova skulptura- objasnio je umetnik.
Svoje mesto ispred javnih ustanova do sada su našle skulpture: Dana Unčevića (u metalu), ispred Škole primenjenih umetnosti, Davida Jovanovića (u kamenu) ispred Međuopštinskog istorijskog arhiva i Miloša Blagojevića (u kamenu) ispred Muzičke škole „Mihailo Vukdragović“. Ovim je obogaćen njihov prostor, a Šabac predstavljen kao drugačiji grad, otvoren za umetnost u svakom njenom pojavnom obliku.
D.Dimitrijević