Dragi moji,
u vazduhu se ovih dana, oseća dah proleća… Mart u Srbiji je, osim što je mesec visibaba i ljubičica, na žalost, i mesec koji obeležava neke naše tragične, istorijske događaje… Da ne zalazimo dublje u istoriju, bio je to mesec kada je naša tadašnja država pristupila Trojnom paktu, a onda, posle samo par sati, izašlo se na ulice Beograda, glavnom parolom „bolje rat – nego pakt, bolje grob – nego rob“… U tom ratu je izginulo, minimum milion Srba… Onda je 1991.g. onaj Vuk organizovao i vodio prve velike demonstracije protiv Miloševića i njegove politike… Potom nam je 1999.g. tadašnja naša politička nepamet, navukla svetske besprizornike, da nas onako mučki i bez ikakve objave rata, izbombarduju i unište hiljade života, ali i poruše nam mostove, fabrike i gradove… a kao rezultat, isporuče nam naše napuštanje Kosova i Metohije i prepuštanje naše Pokrajine NATO paktu i Americi, kao efektuiranu presudu… Srpski mart je, nešto kasnije, odneo prvog demokratski izabranog Premijera Srbije, Zorana Đinđića, kojeg je likvidirala mafija, a korist imali mnogi… njegovo ubistvo je zakopalo Srbiju u blato, iz kojeg se teško izvlači… U martu je umro u haškoj ćeliji i bivši predsednik Srbije, Slobodan Milošević… Trideset i jedan dan marta, u Srbiji je uvek problematičan… obeležen je istorijskim događajima i to više nego bilo koji drugi mesec… Pa evo, i ove godine, istorija se poigrava sa Srbijom i Srbima. Pritisnuti smo sa svih strana, jer ko zna šta će i kako na kraju biti sa ovom našom južnom Pokrajinom. Jer, kako vidimo, upravo smo upali u to, da se ključne odluke donose, opet baš u martu…
Ono što se ovih dana potencira kao top vest, jeste izbor između fudbalskih velikana, juniora Nemanje Vidića i seniora Dragana Džajića… Aleksandar Vučić bira sebi i svojima, onog koji će na svojim plećima izneti megalomanski projekat izgradnje nacionalnog stadiona, zašta ćemo utrošiti, sasvim sam siguran, duple pare od projektovanih, pa će i tu naša Srbija pući za milijardu evra… a nije bez značaja, ko će i kako pokriti raznorazne ugradnje, onih koji se slade, ali i bogate milionima evra, na takvim investicijama… Veliki Džaja ima 77 godina, ali i amnestiju od strane vlasti u svojoj biografiji, a Vidić je u najboljim godinama, bez mrlje… Pa ipak, kao što je red i običaj, favorit je onaj koji će moći da posluži, a svi znamo ko je taj i zašto je baš taj… Srbija ne može drugačije… Barem ne u ovim godinama… koje su se baš odužile… Traju li traju…
A da bi te godine još duže trajale, izmišljena je nova slagalica… Zove se Narodni pokret za (državu) Srbiju, koji će, kako nam obećava predsednik Srbije, uskoro formirati, ako mu je verovati… Ko zna… može da bude, ali i ne mora… stvar je ispitivača javnog mnjenja… i procene rejtinga… kako oni kažu, tako biva…
Ali, kako vidimo, kampanja je već krenula. Mani sankcije Rusiji, usaglašavanje sa politikom Evropske unije, u stranu dugo putovanje pristupanja toj Uniji, sporazumi i pregovori oko Kosova i Metohije… Ništa od toga… Izbori Srbiji trebaju, što pre, odmah, i još više vlasti i još više moći… Zbog bahatosti, zbog slupanog Meklarena i Žeksovih dronova… izbora predsednika Fudbalskog saveza… tužilačkih ćutologa… Eh, da je samo to, ni po jada… Mnogo, mnogo toga… mnogo više…
Samo da izađemo iz ovog marta živi i zdravi…
A pametni?… Teško… Skoro nikako… Kolektivno…
Sve vas volim i pozdravljam.
