Putevi novca-putevi kriminala
Sankcije koje su uvele SAD protiv pojedinih srpskih tajkuna i političara ukazuju na ovdašnje duboke sprege države i kriminala. Primera radi Zvonko Veselinović i Milan Radojičić našli su se na toj listi, a već desetak godina upleteni su u zbivanja na Kosovu i Metohiji, počev od onih čuvenih blokada pa sve od velikih poslova za državu. Pri tom je Radojičić i visoki funkcioner Srpske liste koja je koalicioni partner Prištinskih vlasti. Pa tako ne malo čudno zvuči da Veselinović poseduje blindirani „mercedes“ vredan više stotina hiljada evra, a pokazatelj pravog odnosa vlasti je da još uvek nije srušen veliki restoran na vrhu Kopaonika, samo je nešto fasada promenjena. Naravno da ovo nije interesantno za profesionalno i moralno posrnulo tužilaštvo ili Poresku upravu, čak ih debelo zaobilaze, a pri tom nije nevanžno da je Veselinović snimljen i u bliskom susretu sa Andrejem Vučićem. Za nadležne službe nije interesantan ni Slaviša Kokeza, kotroverzni biznismen i bivši predsednik FSS, kome je pripisano bogastvo od nekoliko stotina miliona evra. A sve to stečeno u kratkom roku i u poslovima sa državom. No tu su i članovi familije visokih državnih funkcionera, premijerke Brnabić, ministarke Darije Kisić, a pri tome se ne oglašava ni Agencija za borbu protiv korupcije. Osnovni izvor urnebesnog bogaćenja su tzv. javne nabavke, vrednosti oko tri milijarde evra godišnje, i kao karakteristika – na njih se u oko 90 odsto slučajeva javlja jedan ponuđač. Ne tako davno, u vreme demokratskih vlasti, na primer, na čelu anketnog odbora Skupštine Srbije bio je Aleksandar Vučić, kao predstavnik tadašnje opozicije, a radilo se o trgovini električnom energijom.
Ovih dana aktuelan je uvoz struje od neverovatnih 500 megavata dnevno, dok od osam blokova TENT-a rade samo dva. Nisu završeni remonti na vreme, a nedostaje novac za kupovinu mazuta koji treba da pospeši sagorevanje veoma lošeg uglja. Upravo je EPS najveća i najvrednija državna firma, sa kapitalom od pet do šest milijardi evra, i pokazalo se da ova najprednjačka vlast itetako arči državnu odnosno narodnu imovinu. Pri tom su ovde najveće plate u državi, prosečno oko 100.000 dinara. O brizi za prevashodno lične a protiv opšteg interesa najviše govori primer „Krušika“, gde se dve i po godine čeka da tužilac pokrene zvaničnu istragu povodom velike krađe koju je obelodanio uzbunjivač Akeksandar Obradović. Nikome to ne smeta, štaviše ni predsednik države Vučić se nije zabrinuo za odliv državnog kapitala u privatne ruke. Postojeći objavljeni dokumenti govore da su privatni tgrovci oružjem, među njima i otac bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, kupovali oružje ispod fabričlke cene a prodavali ga znatno skuplje. Najnovija afera vezana za Rio Tinto pokazuje upletenost državnog vrha u implementaciju otvaranja rudnika litijuma u Jadru. Dok se znatan broj građana na protestima digao protiv ove besprimerne prodaje prirodnog dobra, a na račun ogromnog zagađenja zemljišta i vode, vlast se po oprobanom receptu pravi blesava. Upravo je zahtev ekoloških pokreta i velikog broja građana da se obelodane svi ugovori sa ovim ozloglašenim koncernom. Ako je već uloženo više od 200 miliona evra u istraživanja, a projekat vredi oko tri milijarde evra, nije čudo da su u igri ogromni ulozi, koji, naravno, traže i određene nelegalne puteve, što bi bila klasična korupcija. Pa ako ova vlast drži do onoga što je rekla na početku, 2012. godine, onda bi trebalo da se to ispita do poslednje stavke. Podsećanja radi tada je Aleksandar Vučić izjavio da ako se naprednjačka vlast ne pokaže boljom od prethodne, onda će sami oni podneti ostavku, ne čekajući proteste građana. Protesti su došli, i vrlo malo toga dobro funkcioniše u državi, štaviše Srbija je dotakla dno. Kriminal i korupcija caruju, institucije razorene, inflacija 7,5 odsto, zaduženost skočila na 30 milijardi evra, mladi i sposobni odlaze, Srbija odumire, a vinovnici ovog zla na slobodi, pride obogaćeni za naredne generacije svojih potomaka…
Dragan Eraković