Slavoljub Kostić – Zeka

Nit’ krotkijeg nadimka, niti većeg gorostasa, u svakom smislu, kako fizičkog, tako i duhovnog! Slavoljub Kostić obeležio je posleratno vreme u Šapcu i bio je od onih ljudi koji mogu sami da nosi svet na leđima. Odmah posle Drugog svetskog rata shvatio je komunističku i titoističku prevaru i doslovce će sopstveni život posvetiti borbi protiv „crvene tiranije“. Sistem uniformnosti, jednoumlja i svakodnevne bizarne jednopartijske retorike za Slavoljuba Kostića bio je najveća pošast protiv koje se treba boriti. Likvidacije viđenijih Šapčana od strane „oslobodilaca“ duboko su ga potresle i kako je kasnije govorio, nije shvatao odakle tolika okrutnost tih komunista prema sopstvenom narodu koji se ničim nije ogrešio prema tom novom komunističkom talasu. Slavoljub Kostić – Zeka postao je nepokoran odmah i želeo je da to svima da do znanja ne plašeći se za svoj život. Jednoumlje ga je užasavalo. Kao mladić, bio je bokserski šampion i prvak Jugoslavije, u onim najtežim kategorijama. Sport mu nije bio dovoljan kao poligon za borbu za neko novo društvo, te je zbog toga upisao Pravni fakultet da bi i sa drugog aspekta mogao da deluje. Naravno, uspešno je završio fakultet, a uvek budne oči Državne bezbednosti su ga neprestano motrile i pratile. Slavoljub Kostić, međutim, nije pokazivao nikak strah i svoj disidentski život nije hteo da provodi po raznim Amerikama, Nemačkama i raznim drugim zapadnim zemljama. Odlučio je da se bori sam protiv svih, i to u onoj i onakvoj zemlji i u svome gradu. Sve je stavio na kocku: sopstveni život, porodicu i naravno, na kraju i posao. Probali su da ga ukalupe dajući mu posao u šabačkoj „Izgradnji,“ ili u Opštini, kao tržišni inspektor, međutim, kada je položio pravosudni ispit, Kostić odlazi u advokaturu i na taj način će pokazati da je sam kovač svoje sreće. Elokventan, duhovit i nadasve pismen, Čika Zeka postaje trn u oku Titovim kerberima i na sve načine su se trudili da mu zagorčaju život. Hapsili su ga, maltretirali porodicu – suprugu i decu, a on je to sve stoički podnosio. Jednoga dana, 1969. Godine, agenti Državne bezbednosti su mu upali u kuću u Ulici prote Smiljanića, sve prevrnuli i, naravno, našli antikomunističku literaturu i tekstove. Po rečima njegove supruge, u stanu su sve prevrnuli, a njega su odveli u zatvor iz koga se nije dva meseca vraćao. Slavoljub

Kostić će u istoriji Šapca ostati zabeležen kao paradigma borbe protiv jednoumlja, jednopartijske histerije i kulta ličnosti Josipa Broza Tita i njemu sličnih. Kostića je Šabac prepoznao, i svi viđeniji Šapčani, glumci, arhitekte, lekari i drugi bili su njegovi klijenti i doživotno su hteli samo njegove advokatske usluge. Njegova ličnost bila je takva da nikako nije bilo isplativo komunistima da ga duže negde smeste u zatvor ili da ga, po svom mračnom običaju, liše života jer bi to za vlast, a i samog Tita, bilo kontraproduktivno. Pratili su ga i još samo više iritirali da iskaže još žešće svoju netrpeljivost prema „crvenoj pošasti“. Nisu mu davali mira sve do oktobarskih promena 2000.-te. Slobini satrapi su mu 1994. godine upali u kuću, tj. stan u Masarikovoj ulici, tražeći oružje, misleći valjda da će da pokrene oružanu borbu protiv tadašnjeg Slobinog režima. Nisu znali da njemu oružje nije potrebno, nego snaga volje i verovanje da i Srbija može postati kao sav normalan svet. Slavoljub Kostić je legendarni junak demokratije, onivač Demokratske stranke i čovek koji je doveo Demokratsku stranku i u Šabac, a i bio njen prvi predsednik. Do kraja života oko sebe je skupljao mlade ljude kojima je bio duhovni učitelj govoreći da je, u stvari, „strah najveći neprijatelj svakoga čoveka“. Pisati o liku i delu Slavoljuba Kostića i faktografski navoditi njegove životne podatke bilo bi neprimereno u ovako omeđenom prostoru kao što je novinarski tekst. Čika Zeka je bio stub široke misli, razuma i tolerancije i u istorijskom smislu gledano, uspeo je da oko sebe okupi, bukvalno, ceo Šabac. Njegov duh i dalje lebdi, na sreću, nad našim gradom… Legenda…

U prilogu, reprintujemo tekst iz „Glasa Podrinja“ kao pokazatelj kako je Slavoljub Kostić tretiran od strane komunista i sugrađana suženog uma. Istorija se ne može falsifikovati.

„Glas Podrinja“, 5. februar 1970.

ADVOKAT KOSTIĆ OPTUŽEN

Prošlog četvrtka, Okružnom sudu u Šapcu,održano je suđenje Slavoljubu Kostiću-Zeki,advokatu iz Šapca.

Optužnica je teretila Kostića da je,u vremenu od 1967. do 1969 godine,u ličnom kontaktu s ljudima i nizom članaka i dopisa, neistinito prikazivao političke i društvene prilike u zemlji i time počinio krivično delo neprijateljske propagande iz člana 118. Krivičnog zakona.

Veće Okružnog suda u Šapcu, kome je predsedavao Miladin Dragović, prihvatilo je navode optužnice i osudilo Slavoljuba Kostića na 22 meseca strogog zatvora.

U obrazloženjzu presude predsednik veća je istakao da je sud, na osnovu dokaznog materijala i činjeničnog stanja, ustanovio da je Kostić kriv za širenje neprijateljske propagande. Izjave svedoka Miloja Gavrilovića i Ljubiše Ivkovića-kojima je, u razgovoru, optuženi Kostić isticao da je naše socijalističko društvo trulo, sklono neizbežnom padu, socijalistički sistem prikazivao kao totalitaran, sud je prihvatio kao verodostojne.Pored izjava svedoka, Kostića su najviše teretila dvadeset i tri članka, koje je, po Miodragu Ivkoviću, poslao u Švedsku, navodno prijatelju Zoranu Stankoviću.Na granici prema Mađarskoj Ivković je zadržan i dopisi su pronađeni.Sud je utvrdio da su ti dopisi („Pomoć,pomoć“, „Kapitalizam je umro-živela eksploatacija“, „Zašto smo ćutali“, „Istorija se ponavlja“ i drugi), poslati u Švedsku s namerom da se objave u emigrantskom listu „Jugosloven“ , koji se bavi neprijateljskom propagandom protiv SFRJ, i koji uređuju istaknuti protivnici našeg društvenog uređenja.

Sud je, kao neosnovanu, odbacio, odbranu optuženog po kojoj je optuženi članke pisao iz emotivnih razloga; zbog osećajnosti i velike ljubavi prema radnom čoveku i teškoćama sa kojima se on bori. Isto tako, Sud nije prihvatio Kostićevo tvrđenje da je te članke u Švedsku poslao ne sa namerom da se objave u „Jugoslovenu“, već pomenutom prijatelju Zoranu Stankoviću.

Za ovo krivično delo predviđa se kazna od jedne do dvanaest godina strogog zatvora. Pri odmeravanju kazne Sud je imao u vidu teške materijalne prilike u kojima se Kostić više godina nalazio, činjenicu da je ove članke prethodno poslao nekim našim dnevnim i večernjim listovima (jedan su objavile „Večernje novosti“), kao i činjenicu da je Kostić pušten iz pritvora. Zato je optuženi, istakao je Miladin Dragović, kažnjen relativno blagom kaznom od 22 meseca.

Posle završetka glavnog pretresa, do pravosnažnosti presude o izdržavanju kazne, advokat Kostić je pušten iz pritvora.

D.Filipović