Humoreskica
Bližimo se polako kraju još jedne godine. Mi, seljaci, volimo ovaj period, jer nema mnogo posla, pa možemo malo sebi da se posvetimo. Suvo meso se dimi, kiseo kupus je stasao, u podrumu ima vina i rakije, a ni druženje u kafani nam nije na odmet. Tako smo se onomad okupili u birtiji „Kod Ace Pljačke“ da malo razmotrimo prilike u selu, a i šire. Za reč se, kao i obično prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i poštena inteligencijo, evo nas na kraju još jedne uspešne godine.
– Šta to pričaš crni Miloje?! Koja uspešna godina, kad nas je uništila suša, a ni država nam nije pritekla u pomoć! – ljutnu se Sredoje.
– Protiv prirode se ne može Sredoje. Viša sila je to! – odgovori Miloje.
– More, zna se kod nas ko je viša sila i od koje ovde sve zavisi. Eno ga, okružio se kriminalcima, šatro, studentima koji `oće da uče. Naučili su oni mnogo toga u Zabeli i Mitrovici, pa to primenjuju na mirnim građanima koji prolaze pored kampa tih nesretnika.
– A kad tužioci pozovu onoga iz vlasti da objasni kako se i zašto falsifikuju neka važna dokumenta, onda Selak veli da ne može ići na razgovor, jer „ima preča posla“. To ni moja Mileva ne sme da mi kaže, kad je pozovem na „informativni“ razgovor. Za razliku od moje Mileve, Selak se ponaša kao najobičniji seljak, a predstavlja se kao ministar kulture. Eto dokle smo stigli, Miloje. Lako ćemo mi sa prirodom, ali sa ovima na vlasti ne znam kako ćemo izići na kraj – reče Sreten.
– Pa, izići ćemo kad njima dođe kraj. Sve ima svoj kraj, kao i ova nesrećna godina kojoj ćemo uskoro videti leđa – javi se Krstivoje, a na njegove reči svi podigoše čaše u vis i nazdraviše.
Nazdravio je i deda Pantelija, jer mu iskustvo govori da ničija nije gorela do zore.
Rade Đergović
