Rijaliti Srbija
Savršeno strašne oluje nastaju kada se idealno poklope svi negativni metereološki parametri. Slično je i sa negativnim društvenim parametrima.
Da li smo kao društvo, kao ljudi, dotakli dno to je pitanje? Ili se slobodan pad u ambis nastavlja, što znači da je stanje redovno?
Nakon masovnih ubistava u OŠ „Ribnikar“ i selima u okolini Mladenovca, Srbija je zanemela što je za razliku od svega ostalog bila normalna reakcija na tragediju koja se dogodila, za one neobaveštene neočekivano, kao grom iz vedra neba. Ali, da li je baš tako? Kultura nasilja koja se ovde promoviše decenijama a u poslednjih deset godina je pojačana do daske morala je pre ili kasnije da proizvede strašne posledice (i proizvodila je) a kao vrhunac (klimaks) da dovede do užasa u jednoj osnovnoj školi, zločin u kome jedan 13-ogodišnjak puca i ubija svoje vršnjake, školske drugove i drugarice, što se u istoriji čovečanstva nikada i nigde nije desilo!
Da li bi to moglo da znači da smo mi ovde najgori od svih? U glavama onih koji nemaju mnogo veze sa realnošću, onih bolesnih u mozak, verovatno smo mi Srbi najbolji, najjači, najpametniji ljudi na planeti, za sve „patriote“, branioce lika i dela Predsednika, za vernike koji ne znaju čestito ni da se prekrste, za sav taj bašibozluk koji nas godinama laže i maže i krade dok se enormno bogati i bahati, za „desničare“ u službi Službe, za sve te Dveri i Zavetnike, neonaciste, ljubitelje ratnih zločinaca, fašiste u najavi to je nepobitna istina, kukala im majka. A-ha, kada bismo se zezali. A nije vreme za zezanje, vreme je da kažemo: Dosta! Da konačno povučemo crvenu liniju između nas normalnih i dobrih građana i građanki i onih „naprednih“, zlih i opasnih po život političara na vlasti sa naglaskom na Vrhovno Zlo AV, tabloida koje zapljuskuju lažima i izmišljotinama javnost svakog jebenog dana poput fekalija u ventilatoru, ružičastih i srećnih televizija koje šire mržnju koja neizbežno dovodi do nasilja a što se u najstrašnijem pojavnom obliku pokazala početkom maja tekuće godine kada su jedan dečak i jedan mladić (21) pobili silan svet kao da to nije ništa jer ni jedan ni drugi nisu pokazali ni trunku kajanja zbog onog što su učinili.
Okruženi nasiljem ono im je postalo normalno kao i većini stanovnika nesrećne zemlje Srbije, koja ako sada ne prevrne neće nikad. Sva ona propagandna mržnja koju je Aleksandar Vučić u prvom redu uz terciranje njegovih SNS razbojnika sejao protiv svih koji ne misle njegovom ludom glavom, protiv svih pametnih, obrazovanih, stručnih, opozicionih, svesnih i buntovnih, sada svi žanjemo kroz nezapamćene tragedije.
Deca koja su u ovo vreme zla rođena i odrasla postali su žrtve i pre svih ovih strašnih događaja, zanemarena od strane roditelja koji za njih nisu imali vremena (čast izuzecima), da ih čuju, saslušaju i vaspitaju u stalnoj jurnjavi za novcem ili pukim preživljavanjem, škola je izgubila svoje mesto u društvu – slabo obrazuje a gotovo nikako ne vaspitava, nastavno osoblje je bezobrazno slabo plaćeno, poniženo i uvređeno prvenstveno od države pa onda od strane roditelja i na kraju ali ne kao najmanje važno od strane učenika.
Sindikati prosvete godinama uzalud pokušavaju da dobiju od države i veće plate i više pažnje ali rekcija ove i ovakve države je uvek bila pogrešna kao što je bilo pogrešno i neprestano mešanje roditelja u rad prosvetnih radnika a najpogrešniji je odnos učenika prema svojim nastavnicima koje ne uzimaju za ozbiljno, maltretiraju ih i verbalno i fizički (slučaj izvlačenja stolice profesorki u školi u Trsteniku od strane obesnih đaka koji su to snimali i postavili na društvene mreže a da nisu za taj gnusni čin odgovarali – izbačeni iz škole pa vraćeni kao da se ništa nije dogodilo dok je nesrećna nastavnica i dalje na bolovanju), bilo je pogrešno i uvođenja veronauke u državne škole (u Ustavu Republike piše da je crkva odvojena od države) kao izbornog predmeta a ne recimo predmeta – empatija, umesto „nacionalne istorije“ lažnih mitova i legendi – ljudskost kao vrednost bez obzira na versku, nacionalnu i bilo koju pripadnost i mnogo toga još bilo je pogrešno u ovom rijalitiju od države i društva, žmurili smo i pokrivali uši da ne vidimo i ne čujemo zlo koje se nad nama nadvilo, okupiralo nas i prekrilo kao magla a onda su pucnji iz „Ribnikara“ i Mladenovca razbili tu tišinu i mrak u paramparčad. Samo hipnotisani, ispranih mozgova, glupi sledbenici Firera ovdašnjeg nisu primetili a tek shvatili nedajbože da će doći na naplatu svo to verbalno nasilje po režimskim medijima, na ulici, po kućama. Samo u prva četiri meseca ove godine 16 žena je smrtno stradalo u porodičnom nasilju. Osuđeni kriminalci glume učitelje po školama, u rijaliti programima na nacionalnim televizijama se psuju i tuku i danju i noću, kum Predsednika luduje ludim kolima po prestoničkim ulicama ne hajući za bezbednost drugih, pronaprednjački ešalon sumasišavših u obliku „analitičara“, „novinara“ i svega zlog i naopakog bljuje otrov sa malih ekrana prema publici koja je odavno ubijena u pojam i ne razlikuje više šta je dobro a šta nije, o moralu, etici, pristojnom ponašanju nema ni govora a deca se prebijaju po školskim učionicama i dvorištima ako ne „surfuju“ po internetu, pišu i čitaju poruke mržnje a niko nikada nizašta ne odgovara.
AV predlaže uvođenje smrtne kazne!? Pa isti taj pametnjaković je u svoje radikalsko vreme predlagao da se, tokom rata 90-ih u BiH, za jednog ubijenog Srbina pobije sto Muslimana kao odmazda. Proglašava ubicu iz Mladenovca za teroristu iako ovaj nema veze sa terorizmom, presuđuje i njemu i dečaku ubici iz OŠ „Ribnikar“ da „neće nikada videti belog dana“ jer će, valjda, doživotno ostati u zatvoru a Krivični zakon kaže drugačije jer zbog godina maloletnik od 13 godina ne može krivično odgovarati a sa nepune 21 godine se ne može dobiti kazna veća od 20 godina.
Čak i u ovakvim užasnim okolnostima čovek ne ume da bude normalan i da ne laže toliko kao da je na takmičenju za lažova godine. I takav lik je dobio 2 miliona glasova na izborima za predsednika Republike jer „narod najbolje zna“. Ma, kakav, bre, narod – to je gomila psihopata koji su izabrali sebi sličnog za Vođu. I evo ga kako za tragediju optužuju video igrice, društvene mreže, zapadne vrednosti, opozicione političare, svi su krivi samo On ne snosi nikakvu odgovornost iako je sam sebe proglasio za Jednog i Jedinog koji je sve i svja u Srbiji (a hteo bi i šire).
E, pa, ne možeš sada druže da pobegneš od svoje odgovornosti jer si ti lično u sadajstvu sa onim svojim naprednim ološem stvorio ambijent i atmosferu gde je sve loše i gore moguće. Kultura nasilja učinila je da proklija najstrašnije seme zla zbog tvoje neograničene vlasti koju si spreman da braniš po svaku cenu i u ovim danima žalosti kada je svako normalan zaćutao u tuzi i bolu ti se ne skidaš sa ekrana, blebećeš o sebi kao da je to ikome važno, u tim svojim „obraćanjima“ lupaš gluposti iz sve snage – najavljuješ policiju (a vojsku?) u školama, da ove obrazovne institucije budu kao logori, ograđeni žicom što da ne, jer to je tvoj vlažni san o policijskoj državi a sve „za našu decu“, bez imalo pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama (što ne ode nesrećo do „Ribnikara“ i Mladenovca da položiš cveće i upališ sveće za nastradale), sramotiš i sebe i sve nas, i one koji te vole i nas koji te, s pravom, preziremo.
E, sad. Vreme pred nama će pokazati da li smo mi Srbi i ostali naši sugrađani u ovoj močvari ipak ljudi ili beslovesna bića koja bolje od ovog što nam se događa i ne zaslužujemo. Najavljeni protesti političkih i drugih organizacija i građana kao što su bili pre neki dan u Beogradu i Novom Sadu moraju da se nastave još masovnije, mora se pokazati Vlastodršcu i njegovim satrapima da ovo i ovako nećemo više da trpimo, da svi odgovorni moraju da snose posledice i odgovarajuće kazne, da pokušamo da ovaj naš brod u koji ulazi voda nemilice, koji tone, okrenemo u dobrom, pravom, smeru pre nego što bude prekasno. A ako nemamo snage za to onda smo sve ovo i zaslužili i ne treba niko ni da nas žali niti kažnjava.
Stari Latini bi rekli: Nostri nosmet poenitet. Sami smo sebi (najveća) kazna.
Piše: Dragan Karalazić